TRINAEST zemalja je promenilo odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, pa zašto ne bi i Francuska? To bi bilo vrlo dobro u cilju rešavanja celokupne situacije u regionu Zapadnog Balkana. Jasno je da ovako ne može da se dođe do rešenja. Suštinska autonomija za Kosovo bi omogućila da se ubrzaju pregovori i prijem celog regiona u EU. U suprotnom, pokrenuće se pitanje Bosne i Severne Makedonije, što, siguran sam, nikome nije u interesu.

To u razgovoru za "Novosti" poručuje francuski istoričar Aleksi Trud. Ovaj profesor na Univerzitetu u Versaju jedan je od pokretača peticije kojom se traži povlačenje priznavanja nezavisnosti Kosova. Samo u jednom danu, tekst je potpisalo više od 1.500 ljudi. Cilj organizatora iz "Kolektiva za mir na Kosovu", kojem predsedava Trud, jeste da do početka jula i nastavka razgovora o budućnosti KiM u Jelisejskoj palati, bude prikupljeno 100.000 potpisa i da se istovremeno pokrene velika nacionalna debata.

- Iskreno, nisam očekivao da ćemo odmah dobiti toliku podršku. Ako zadržimo ovaj ritam, siguran sam da ćemo ostvariti zacrtani cilj. Važno je da nas podržava izuzetno mnogo intelektualaca, oficira, političara, što daje veliku simboličnu vrednost našoj akciji. Kada ljudi poput Pjera Peana, Patrika Besona, Žan-Pjera Melanšona ili Marin le Pen postavljaju javno pitanje zašto je Francuska priznala Kosovo, to mora da odjekne u javnosti.

* Šta nameravate da učinite s peticijom?

- Želimo da se pre 1. jula i dolaska predsednika Aleksandra Vučića u Parizu održi rasprava u Nacionalnoj skupštini Francuske o Kosovu. Već smo u kontaktu s određenim političarima kojima ćemo predati peticiju. U planu je da oni s njom izađu pred Komisiju za spoljne poslove parlamenta.

PROČITAJTE I: Žan Kristof Lagard: Skandal je u EU primiti Hrvatsku a odbiti Srbiju


* Koliko to može da promeni situaciju?

- Mnogo. U Francuskoj nije bilo debate oko priznavanja Kosova. Nikola Sarkozi je to sam odlučuo jedne nedelje uveče, 17. februara 2008, uz zdušnu podršku svog ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera. Ovo je prilika da se konačno o tome povede rasprava. Tim pre što je nekoliko skupštinskih misija u poslednje vreme podnelo alarmantne izveštaje o stanju ljudskih prava i sveukupnoj situaciji na Kosovu.


* Jesu li Francuzi zainteresovani za peticiju?

- Upravo nam se javila grupa oficira iz Sen Sira koji žele zajedno da se uključe u akciju. Sledeće nedelje imaćemo kampanju u francuskim medijima. Posle evropskih izbora, kada prođe kampanja, potpise su nam obećali i mnogobrojni poslanici, regionalni savetnici, partijski zvaničnici. Imamo podršku nekoliko stranaka, koje imaju veliki broj pristalica u francuskom glasačkom telu.


VAŽNA ULOGA DIJASPORE

* KOLIKO vašoj akciji može da doprinese srpska dijaspora?

- Veoma je važno da se Srbi u dijaspori mobilišu i shvate koliko je bitno to što imamo demokratsku mogućnost da izvršimo pritisak. Ne možemo da govorimo da je Kosovo Srbija, a da ništa ne uradimo. Siguran sam da će dijaspora učiniti mnogo da bi peticija dobila na masovnosti.