Evropska unija je zasad ostavila po strani snažnije napore za sređivanje problema Kosovo - Srbija i podsticanje evropskih reformi na Zapadnom Balkanu, ali EU i dalje ima strateški cilj da bezbednosno, politički i ekonomski stabilizuje to područje.

Ali jeste tačno da je Unija trenutno zaokupljena ključnim pitanjima "Bregzita", izborima za Evropski parlament i formiranjem budućih institucija EU.

Pročitajte još: EVROPSKI POSLANIK ZA "NOVOSTI": Brisel greši što pritiska Beograd

To su naveli diplomate na margini zasedanja šefova diplomatija EU, u Luksemburgu, koji su rekli da je dobro da takođe važne svetske sile pomognu u rešavanju kosovskog "gordijevog čvora", što je nedavno u Savetu bezbednosti UN istakla i visoka predstavnica EU Federika Mogerini.

Time su ovi zvaničnici odgovorili na opasku agencije Beta da se američka administracija, za razliku od EU, vidljivo uključila u rešavanje za region ključnog dogovora o sređivanju odnosa Beograda i Prištine, budući da vlada u Vašingtonu smatra da i za kosovsko pitanje može da izdejstvuje "istorijsko rešenje", kakvo veruje da je postignuto između dve Koreje.

Pročitajte još: Dačić: Dajte tzv. Kosovu viznu liberalizaciju, mi ćemo autobuse; Nadam se optužnicama protiv bivših komandanata tzv. OVK u narednih nekoliko meseci

Ali, kako su objasnili evropski diplomatski izvori u Luksemburgu, EU nikako nije napustila Zapadni Balkan, o čemu svedoče i jasni napori Berlina da obnovi dijalog Beograd - Priština.

Na opasku da jedino Berlin snažnije nastoji da to podstakne, kao i da Nemačka odbija "razgraničenje", dok Vašington traži da se sve odmah pokrene s mrtve tačke i misli da bi svaki dogovor dve strane bio prihvatljiv ako ne bi ugrozio stabilnost regiona, rečeno je da i unutar EU ima različitih stavova.

Prema dobro obaveštenim nemačkim izvorima, Berlin je uveren da se EU tek na jesen može ozbiljnije pozabaviti kosovskim pitanjem i smatra da u novoj Evropskoj službi za spoljne poslove mora biti postavljena "jaka ličnost s jakim timom i ovlašćenjima" koja bi se bavila samo Zapadnim Balkanom.

Nemačka će u drugoj polovini iduće godine biti i predsedavajući EU, a državni sekretar u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova Mihael Rot je izjavio da "ima utisak da je popustio strateški interes EU i mnogih članica EU prema Zapadnom Balkanu", dodavši da će se Nemačka snažno angažovati na Zapadnom Balkanu.

Danas na dnevnom redu sastanka ministara inostranih poslova Unije, što je već neko vreme slučaj, nije bio zastoj u rešavanju kosovskog pitanja i drugih problema regiona.

Mora se razumeti, rekli su evropski diplomatski zvaničnici, da članice i institucije Unije moraju poglavito i hitno da se bave životno važnim pitanjima same Unije.

A to su izlazak iz članstva Velike Britanije, pripreme za izbore za Evropski parlament i krupne promene kad je reč o budućim čelnim položajima i sastavima Evropske komisije i drugih tela Unije.

Jer, kako je objašnjeno, mnoge članice Unije misle da tek sa formiranjem novih institucija EU, posebno izborom nove Evropske komisije i čelnika Evropske službe za spoljne poslove, umesto Federike Mogerini, zbivanja na Zapadnom Balkanu mogu više doći u prvi plan.

A, napominju evropski diplomate, ne može se smetnuti s uma da su članice Unije delatno doprinele saopštenju ministara Grupe 7 najrazvijenijih zemalja u kojem se podvlači "predanost bezbednosti, stabilnosti, napretku i evropskoj perspektivi" Zapadnog Balkana.

I posebno ukazuje na to da "bez istinske i celovite normalizacije odnosa Beograd-Priština kroz dijalog uz posredovanje EU ne može biti trajnog mira u tom regionu", uz opasku da samo pravno obavezujući sporazum može omogućiti napredak Srbije i Kosova na putu ka Uniji.