POGLAVLjE 35 trebalo je da posluži praćenju postignutih dogovora s Prištinom, iako je višestruko dokazano da ih Srbija poštuje. Dogovori postoje ili ne postoje, oni nisu roba za kantar i cenkanje. Jedini način da EU sačuva integralnu nepovredivost i nedeljivost pregovaračkog procesa sa Srbijom jeste evakuisanje praćenja Briselskog sporazuma iz svoje pregovaračke platforme za poglavlje 35.

PROČITAJTE JOŠ - Joksimović: Politika proširenja nije prioritet EU, ali Srbija napreduje

Ovo, u intervjuu za "Novosti", a povodom niza poteza Prištine koji su blokirali dijalog sa Beogradom, kaže ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović. Ona još jednom naglašava da je Beograd dogovore iz Brisela primenio, a da Priština nije jedini i najvažniji - Zajednicu srpskih opština:

- Konačno, uvođenjem tarifa Priština je zaustavila dijalog, a usvajanjem platforme saopštila da za njih Briselski sporazum ne postoji. Zato više nije izvodljivo da jedino i samo Beograd nastoji da ga održi posvećenom rešenošću za saradnju, a da EU i drugi međunarodni akteri ne uspevaju da izvuku kola dijaloga koja su se zaglibila u konfrontacijskom mulju Prištine. Srbija je od 2013, dosledno poštujući načela evropskog poretka mira, pošla od pozitivne premise da će dijalog dovesti do održivo potrebnog rešenja za odnose između Beograda i Prištine.

PROČITAJTE JOŠ - Joksimović: EU - ono što te ne ubije, ojača te

* Može li Srbija da dođe u paradoksalnu situaciju da, zbog opstrukcija Prištine u procesu normalizacije odnosa, bude kažnjena zaustavljanjem pregovora sa EU?

- EU, kao potpisnik Briselskog sporazuma, može da napravi temeljni pregled postignutog, pa će se pokazati da Beograd nema neizvršenih obaveza, te dosledno pravilima pregovora, koja uključuju i to da ne može Priština blokirati Srbiju na njenom evropskom putu, ne vidim nikakvo validno opravdanje za eventualno usporavanje procesa Srbije zbog unilateralnih poteza Prištine, koji obesmišljavaju i čitav rad EU u dijalogu. Verujem da je uzajamni i obostrano podudarni interes Srbije i EU postizanje održive stabilnosti evropskog poretka u našem regionu.

* Kada bi mogla da budu otvorena nova pregovaračka poglavlja?

- Očekujemo održavanje sledeće međuvladine konferencije i otvaranje novih poglavlja do kraja juna, nakon završetka evropskih izbora i objavljivanja godišnjeg izveštaja o napretku Srbije. Imajući u vidu reforme koje se sprovode u svim oblastima, a posebno u oblasti vladavine prava i ekonomije, očekujem da godišnji izveštaj na objektivan način predstavi naše rezultate i konstatuje konkretan napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU. Pet poglavlja je tehnički spremno za otvaranje - 2 (sloboda kretanja radnika), 4 (slobodno kretanje kapitala), 9 (finansijske usluge), 14 (transport) i 21 (transevropske mreže), i realno je da otvorimo neka nova poglavlja, ali ne mogu da obećam koliko njih.

* Koliko je realno vaše očekivanje da u EU govore jednim glasom o proširenju, s obzirom na trenutno stanje u Uniji?

- Očekujem da nakon evropskih izbora novi sastav i mandati institucija obnove legitimnost Unije sa jasno odabranim scenarijem budućeg razvoja. Onda će EU moći da govori jednoglasno, i to sve svoje politike, a ne samo politiku proširivanja. Nesumnjivo je da se EU zaista nalazi u stanju upravljačkog opterećenja zbog neizvesnog "bregzitiranja", što je čini upravljački ranjivom u pogledu proširenja. Činjenica je da iz EU često dobijamo ambivalentne poruke, a ti javni tonovi nesaglasja mogu biti protumačeni kao nedostatak političke volje i rezultirati konfuzijom kod građana. Naš posao je da odgovorimo delotvorno na očekivanja građana i pripremimo realistične planove. Mi smo preuzeli obavezu da ispunimo kriterijume za članstvo, a EU je preuzela obavezu kredibilne politike proširenja.

* Postoji li u Vladi Srbije i dalje jedinstven stav o članstvu u EU kao spoljnopolitičkom prioritetu?

- Spoljnopolitički kurs zemlje se ne vodi od danas do sutra, on je definisan ekspozeom i platformom Vlade koja objedinjuje strateške ciljeve Vlade koje su prihvatili svi koji u Vladi učestvuju, i koju smo predstavili građanima. Srbija na dnevnoj bazi rešava niz unutrašnjih pitanja koja su ponekad opterećujuća i nekada ne do kraja podstičuća za proces evropske integracije, ali to ne znači da se dnevno kolebamo oko strateškog cilja. Suština pitanja su napredak i bolji uslovi za život i rad za naše građane, a to se dokazano postiže članstvom u EU.

GODINA 2025. - OTVORENA MOGUĆNOST

* KAKVA je perspektiva članstva 2025?

- Bez obzira na zahtevan tehnički posao koji mora da se obavi u okviru pregovora, pristupanje EU je u prvom redu politički proces koji u najvećoj meri zavisi od stavova, ali i percepcija članica. Mi ne posmatramo 2025. kao obećanje, već kao otvorenu mogućnost, i nastavićemo da sprovodimo reforme.