Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun izjavio je danas da je napovratno pokrenut proces stvaranja "velike Albanije", te da se sada praktično brišu unutrašnje granice tog zamišljenog koncepta, a da će u povoljnom međunarodnom trenutku biti proglašene spoljne granice te teritorije.

On je za televiziju Prva rekao da nema dileme da se "velika Albanija" stvara, te da je za Srbiju pitanje da li će granice biti na vrhu Kopaonika ili će na neki drugi način Srbija uspeti da te granice drugačije modelira.

"Ovo neformalno, ali praktično brisanje granice između Srbije i Albanije na području Kosova i Metohije pokazuje da se pred našim očima realizuje koncept velike Albanije, da se modelira i teritorijalno oblikuje ta takozvana jedinstvena albanska država, s tim što je Edi Rama najavio da će uraditi isto na granici prema Makedoniji", rekao je Drecun.

PROČITAJTE JOŠ: Popović: Srbija je nastala na Kosovu i bez njega ne može da postoji

Drecun je kazao da iza poteza Tirane i Prištine stoje "moćne zapadne sile koje su dale zeleno svetlo" za taj projekat koji je ocenio kao anticivilizacijski.

Prema njegovim rečima, dijalog Beograda i Prištine je zaustavljen, a formalni uslov za nastavak je ukidanje taksi od 100 odsto za uvoz srpske robe.

PROČITAJTE JOŠ: STEFANOVIĆ POSLE SEDNICE BIROA: "Ukidaju" granicu, a šta da mi to uradimo sa RS?

"Imamo nekoliko trenutaka koji ukazuju da bi ova godina mogla da bude prelomna u rešavanju kosmetskog problema", rekao je Drecun i dodao da postoji otvaranje SAD-a i spremnost da se razgovara o statusu KiM.

Drecun je ocenio da je prvi put saopšteno da SAD i Rusija razgovaraju o Kosovu i Metohiji.

"Trenutak u kome SAD prihvataju Rusiju kao činioca bez kojeg ne može da se reši kosmetski problem ukazuje na stvaranje jednog međunarodnog povoljnog ambijenta", ocenio je Drecun.

On je dodao da će, ako dođe do nastavka dijaloga, biti pokrenuta pitanja imovine Srbije i srpskog naroda, pitanje nestalih, povratka proteranih i SPC.

"Albanci će pokušati da u celu tu priču uvuku pitanje Preševa, Bujanovca i Medveđe", rekao je Drecun i ukazao na to da u Preševu živi samo tri odsto Srba.

Drecun je rekao da Srbija neće "nagrađivati" predsednika Kosova Hašima Tačija dodatnim teritorijama, već traži rešavanje statusa Kosova i Metohije.

Hašim Tači ne sme da zaboravi jednu stvar, da je gotovo istovetan broj Albanaca na jugu centralne Srbije i Srba u kosovskom Pomoravlju rekao je Drecun i dodao da je Tačiju "bolje da se ne igra sa takvim izjavama".

On je ocenio da je 2019. godina prilika koju kao narod ne bismo smeli da izgubimo, ali da postoji nerazumevanje "dobrog dela javnosti, političkih struktura i dela medija", te da ne smemo napraviti grešku i dopustiti da 2025. godine imamo ono čime je "Edi Rama zapretio, a to je ujedinjenje Kosova i Albanije".

"Srbija nema kapacitet da to spreči, samo su pregovori i postizanje kompromisnog rešenja za konačni status Kosova brana tome", zaključio je Drecun.