BRISEL - Srbija je generalno ostvarila određeni napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama u zemlji, ocenila je Evropska komisija u svom najnoijem izveštaju u koji je Tanjug imao uvid. Izveštaj Komisije govori i o kašnjenju u ostvarivanju opipljivih rezulatata u pojedinim oblastima kao što su reforma pravosuđa, medijske slobode i borba protiv korupcije.

Evropska komisija je zemljama članicama EU predstavila tzv ”non pejepr”, interni dokument koji se odnosi na napredak, ali i izazove Srbije, u oblasti pregovaračkih poglavlja 23 i 24 koja se tiču vladavine prava u zemlji. ”Generalno, Srbija je napravila određeni napredak na svojoj zakonodavnoj i institucionalnoj reformskoj agendi, uklučujući pitanja nacionalnih manjina, azila i borbe protiv pranja novca”, navodi se u zaključku izvešataja Evropske komisije.

Dodaje se da se Srbija istovremeno suočava sa dugim zastojima kada je reč o prikazivanju opipljivih rezultata u oblastima kao što su reforma pravosuđa uključujući razne zločine, slobodu medija i borbu protiv korupcije. ”Kada je reč o poglavlju 23, proces ustavne reforme u cilju jačanja nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa još traje”, stoji u izvešataju.

Navodi se da je Venecijanska komisija ocenila da je Nacrt izmena Ustava iz oktobra 2018. u skladu sa njenim preporukama i mišljenjem datim u junu 2018. Evropska komisija navodi da je prima k znanju namere Srbije i ohrabruje je da bude u konsulataciji sa Venecijanskom komisijom po ovom pitanju. ”Komisija će blisko nadgledati ovaj proces kako bi osigurala da nezavisnost sudstva i automonija tužilaštva budu garantovani po zakonu i u praksi”, kaže se u dokumetu Evropske komisije.

PROČITAJTE JOŠ - Evropska komisija "ujedinila" Kosovo i Albaniju

Kao konkretne rezulati u oblasti efikasnosti pravosuđa u Srbiji Evropska komisija navodi smanjenje broja nerešenih predmeta u sudovima kao i mere sprovedene u cilju pripreme uvođenja sveobuhvatnog sistema zasnovanog na IT upravljanju predmetima. ”Kada je reč o oblasti procesuiranja ratnih zločina, usvojenja je strategija tužilaštva, a sprovedene su određene proceduralne mere i jačanje institucija. Istovremeno, Srbija još mora da pokaže evidenciju optužnica zasnovanu na sopstvenim istragama i konačnim presudama”, navodi Evropska komisija.

U delu teksta koji se odnosi na borbu protiv korupcije, dokument Evropske komisije kaže da su u Srbiji u tom pravcu ”organizacioni koraci” napravljeni stupanjem na snagu Zakona o nadležnosti državnih organa iz marta 2018. godine. Dodaje se da se kasni sa rezvizijom zakonodavstva kada je reč o Agenciji za borbu protiv korupcije i finasiranju političkih aktivnosti.

”Nastavlja se nedostatak efikasne koordinacije i nadgledanja antikorupcione politike Srbije kao i konstruktivnog angažmana zaintersovnaih strana”, stoji u izvešatju Evropske komisije. Dokument koji je Evropska komisja predstavila zemljama članicama EU navodi i da je u Srbiji ponovo pokrenuta ”inkluzivna” izrada nacrta nove medijske stratregije, kao i da su usvojeni amandamni koji se odnose na nacionalne manjine, pri čemu su udžbenici štampani na većini manjinskih jezika.

Pozitivno je ocenjen trend sve većeg upisa romskih učenika u škole, kao i usvajanje Zakona o zaštiti ličnih podataka i besplatnoj pravnoj pomoći. Istovremneo, primećeno je da se kasni sa zakonima o ombudsmanu, polnoj ravnopravnosti, antidiskriminaciji i maloletnim prestupnicima. ”Slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje su zabrinajvajući, a opšte okruženje i dalje nije odgovarajuće i uopšte ne doprinosi ostvarivanju slobode izražavanja i slobode medija”, navodi se u Izveštaju.

Kada je reč o poglavlju 24, stoji da je značajna zakonska agenda primenjena uključujući zakone o prevenciji pranja novca, finasiranju terorizma, azilu i državnim granicama. Strukturne reforme upravljanja ljudskim resursima u Ministarstvu unutrašnjih poslova su takođe završene, naglašava Evropska komisija.

”Srbija je nastavila svoje napore u oblasti migracija, azila, upravljanja granicama, pravosudne saradnje i pojačala napore u oblasti finasiranja istraga, borbe protiv pranja novca i oduzimanja i konfiskacije imovine. Sve ovo još mora da pokaže bolje rezulate u borbi protiv organizovanog kriminala”, stoji u tekstu dokumeta Evropske komisije. Komisija poziva Srbiju i da revidira ”realistično i kvalitetno” svoje akcione akcionim planovima koji bi mogli da je vode na nejnom putu pristupoanja EU kao i da u taj proces sporvede u inkluzivnom i konstruktivnom dijalogu sa svim zaintersovanim stranama i civilnim društvom.