Odluka Skupštine Kosova da usvoji nekoliko zakona kojima se praktično otvara prostor za formiranje kosovske vojske pokrenula je veliku političku i diplomatsku ofanzivu u Beogradu, piše danas Dojče vele.

Ta nemačka medijska kuća ocenjuje da iako je na prvi pogled delovalo da su reakcije Beograda relativno blage, čitav niz izjava i diplomatskih susreta pokazali su da je Srbija veoma ozbiljno primila taj korak Prištine.

U tekstu se podseća da je predsednik Aleksandar Vučić tako upozorio da bi formiranje kosovske vojske i njen dolazak na sever Kosova, predstavljao "veliki problem i tešku situaciju za Srbiju".

Podseća se takođe da se stekao utisak da se srpska strana uzdala u dosadašnje protivljenje Zapada formiranju kosovske vojske, ili bar na deklarativno zalaganje međunarodne zajednice da se u tom procesu poštuju Ustav Kosova i stav srpske zajednice na Kosovu.

Popović: Prekinuti pregovore sa Prištinom ako ne odustane od vojske

Srbija se u svojim reagovanjima pozivala na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, Briselski sporazum i sporazume s NATO-om, ističući da u njima nema ni pomena kosovske vojske, navodi DW.

Da se situacija u međuvremenu promenila bilo je jasno nakon izjave zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metjua Palmera, koji je nakon susreta s Vučićem rekao "kako SAD podržavaju tranziciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku", navodi DW.

Ocenjuje i da je to na neki način bio i odgovor na pitanje da li je albanska strana za ovakav korak imala podršku unutar međunarodne zajednice.

S jedne strane bi se, dakle, moglo govoriti o doslednom stavu Amerike kada je reč o Kosovu, ali isto tako se mora skrenuti pažnja na bitan momenat, a to je negativan stav americke administracije prema manje-više svemu što nosi predznak Ujedinjenih nacija, konstatuje nemački medij.

Kako navodi, Trampova administracija sličan stav ima i prema institucijama Evropske unije.

Utoliko i nije veliko iznenadenje što je Amerika zatražila okončanje misije UNMIK-a na Kosovu, što bi u praksi značilo prebacivanje nadležnosti na lokalne organe vlasti. "A to u nekoj instanci podrazumeva i formiranje vojske Kosova, kao još jedan znak kosovske suverenosti", zaključuje DW.

RADIĆ: POLITIKA SVRŠENOG ČINA

Vojnopolitički komentator Aleksandar Radić, komentarišući odluku Skupštine Kosova o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, ocenio je da se to može posmatrati kao poruka Srbiji da nema povratka što se tiče nezavisnosti Kosova, ali i kao potez koji ugrožava dijalog Beograda i Prištine.

Aleksandar Radić, Foto P. Milošević

"Onog trenutka kada imate zakon u kome piše da je osnovni zadatak oružanih snaga zaštita teritorije Kosova, onda je jasno da se to pretvara u jedan simbol od koga nema odstupanja za albanske vlasti. To je jedan psihološko-propagadni momenat koji daje težinu u pregovorima, jer pokazuje jasan stav da nema podele teritorije", kaže Radić za Dojče vele.


On ukazuje i da Priština na ovaj način svakako ugrožava dijalog i proces pregovora.

"Politika vlasti u Prištini je sve više nametanje svršenog čina. Jer, ako tokom pregovaračkog procesa povlačite nove provokativne poteze, onda naravno da druga strana ima pravo da sumnja u vaše dobre namere. Zato se i ovaj potez kosovskog parlamenta može posmatrati kao potpuni nedostatak volje za kompromisom", kaže Radić.

On je podsetio da monopol na upotrebu sile na Kosovu ima Kfor i dokle god je tako, ne može se očekivati da će zemlje članice NATO-a dozvoliti formiranje neke druge oružane sile na Kosovu, tako da, istakao je, nema ništa od formiranja kosovske vojske dokle god postoji mandat Kfora.

Priština formira vojsku na "kadrovima" zločinačke OVK

BEŠIRI: ZAKON O VOJSCI-PORUKA BEZ ZNAČAJA U PRAKSI

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi ocenio je danas da usvajanje zakona o vojsci u kosovskoj skupštini ništa ne znači u praksi, i “da cemo sada samo umesto Kosovskih bezbednosnih snaga imati Kosovske oružane snage."

Naim Leo Beširi / Foto Tanjug

“Pravo pitanje je zašto se to baš sada dešava, jer je Evropska unija bila protiv takvih poteza. Mislim da to nije dobro, jer mi pre svega već više od godinu dana nemamo suštinske pregovore Beograda i Prištine. Cini mi se da iza svega stoji neki pokušaj jacanja nacionalizma usled nekih unutrašnjih politickih previranja na Kosovu, kako bi sada moglo da se kaže: evo sada imamo i vojsku", kaže Beširi za Dojče vele.

Na pitanje koliko je proces formiranja kosovske vojske, nezaustavljiv, Beširi ocenjuje da bi bilo preciznije reći da je to proces na koji Srbija ne može da utiče.

“Srbija svakako više nema ingerencije, osim preko Srpske liste, da utice na kosovski parlament i kosovsko društvo", smatra Beširi.

On, takođe, primećuje da je ovo možda “samo uvod i želja određenih clanica Saveta bezbednosti da se UNMIK i KFOR eventualno povuku sa Kosova, kako bi u jednom trenutku za bezbednost građana bile zadužene Oružane snage Kosova".