Sve dok nema normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, nerešeno kosovsko pitanje će ograničavati potencijale obe strane i stabilnost u regionu, ocenio je bivši švedski premijer Karl Bilt i istakao da se "zato ideja o novoj podeli teritorije ponovo pojavila".


"Diskretno, srpski i albanski politički lideri istražuju mogućnost da pomire svoje razlike razmenom teritorija", naveo on u tekstu za "Vašington post", dodajući da ta ideja nije nova i da cirkuliše već godinama u Beogradu, ali da je nedavno privukla pažnju i vodećih albanskih krugova.


Tu može postojati više verzija. Kosovo bi moglo da ustupi područje severno od Ibra, naseljeno uglavnom Srbima, i stekne diplomatske pluseve, a moguće i dobije dominantno albanskim stanovništvom naseljene lokacije na jugu Srbije. Srpski predsednik Aleksandar Vučić je razmišljao u tom pravcu, a i albanski premijer Edi Rama deluje prijemčiv, kako mi je rekao tokom razgovora", kaže Bilt."


On, međutim, smatra da, iako se diskurs polako kreće ka novim podelama u regionu, to je "recept za geopolitičku nestabilnost", pošto je Balkan "ionako suviše bakanizovan".


Prema njegovim rečima, podela Kosova bi ponovo otvorila debatu o budućnosti Bosne, a tu je i još teže i opasnije pitanje Makedonije, u kojoj Albanci čine značajan deo stanovništva.


Bilt kaže da ima i onih u Briselu i Vašingtonu koji bi mogli reći da, ako se lideri u regionu slože oko razmene teritorija izmedu Srbije i Kosova, zašto bismo mi imali neke primedbe.


On, međutim, ocenjuje da je takav pristup može izazvati nevolje u budućnosti.


"Nesumnjivo, kompromis se mora naći između Beograda i Prištine, kako bi se unapredile evropske i atlantske integracije obe zemlje. To može da uključi i veći stepen decentralizacije za srpske delove Kosova, i može značiti prijem Kosova u UN", naveo je on.


Prema njegovim rečima, to je opasno, a Vašington i Brisel moraju da osveste pred tim rizicima.


"Postepena integracija Srbije i Albanije u EU i NATO, sve na bazi postojećih granica i ograničenja, jedini je put ka trajnoj stabilnosti u regionu. Igranje sa granicama i podele na Balkanu bilo je opasno ranih 1990-ih i ostalo je takvo i sada", ocenjuje Bilt.


MARKOVIĆ: RAZGRANIČENjE ZNAČI POSEBAN STATUS SRBIMA, A NE GRANICU NA IBRU


Razgraničenje Srba i Albanaca ne podrazumeva povlačenje granice na Ibru, već poseban status za sve Srbe na Kosovu i Metohiji u različitim stepenima, kaže istoričar Predrag Marković.


„Razgraničenje mora da bude veoma nijansirano. Ono ne podrazumeva da se poptuno zaborave Srbi južno od Ibra, već da Srbi u enklavama, kao i naše svetinje i manastiri imaju posebna status“, rekao je Marković za TV Pink.

On istovremeno ocenjuje da su građani Srbije iscrpljeni nedefenisanim statusom Srbije i da bi određena stabilizacija države na jugozapadu doprinela boljem životu svih građana.


PROČITAJTE JOŠ: Marković: Hrvatska istorija jedinstvena po domaćem holokaustu

“Mi ne znamo gde je Srbija sada. Razjašnjavanje odnosa i jedno trajno rešenje tragičnog sukoba između dva balkanskog naroda doprineće blagostanju građana Srbije“, smatra Marković.

On je naveo da se o razgraničenju Srba i Albanaca na političkoj sceni govori decenijama i podsetio da je tu temu još sedamdesetih godina prošlog veka pokrenuo Dobrica Ćosić.


MILIVOJEVIĆ: ODLAGANjE PITANjA RAZGRANIČENjA DUGOROČNO ŠTETI SRBIJI


Odlaganje rešavanja pitanja razgraničenja Srba i Albanaca dugoročno bi moglo samo da šteti Srbiji i njenim interesima, kaže diplomata Zoran Milivojević.


On smatra da nije izvesno da će međunarodne okolnosti za rešavanje tog pitanja biti povoljnije nego što su u ovom trenutku.


Sada je momenat da se to reši, ne postoji nikakvo obrazloženje da bi Srbiji svako odlaganje ovog pitanja u budućnosti moglo da ide u korist“, rekao je Milivojević za TV Pink.


On je ocenio da je, kada je izašao sa stavom o razgraničenju, predsednik Srbije imao u vidu sve rizike sa kojima će u budućnosti Srbija biti suočena na političkom, ekonomskom i demograrsfkom planu i sa kojima je, kaže, nedavno upoznao i javnost u Srbiji.