PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić poručio je Srbima sa Kosova i Metohije da će u septembru doći u južnu pokrajinu da s njima razgovara u budućnosti KiM i dodao da nijedna odluka neće biti doneta bez njih.


"Nijednu odluku bez vas nećemo doneti, nijednu odluku, a ja dolazim na Kosovu i Metohiju u septembru, jer želim da razgovaram sa svima vama i da vam kažem šta će biti novo u razgovorima oko budućnosti KiM, da zajednički planiramo, da zajednički gradimo i zajednički živimo", kazao je Vučić obraćajući se prisutnima na sastanku u Kosovskoj Mitrovici.

Vučić, koji se obratio telefonom, poručio je Srbima sa KiM da je Srbija sa njima, uz njih i da će uvek biti tu.

"Hvala vam u ovim teškim vremenima, u vremenima u kojima smo pritisnuti sa različitih strana, kako spolja i od Albanaca, tako i od građana naše nacionalnosti, hvala vam jer vi dobro znate šta je to što predstavlja put u budućnost za naš narod", rekao je predsednik Srbije.

Najavio je da će Srbija ove i sledeće godine krenuti u izradu većih infrastrukturnih projekata na KiM, kako južno, tako i severno od Ibra, da će se raditi vodovodi, kanalizacije, da će se ulagati novca više nego ikada.

"Zato što hoćemo da pokažemo da smo uz svoj narod bili, da uz svoj narod ostajemo i da ćemo uz svoj narod uvek da budemo", istakao je Vučić.

Poručio je da su oni koji vlast u Srbiji i Srpsku listu optužuju da su loši, pokazali ko su "oni koji ne žele da Srbi imaju išta na KiM, ko su oni koji ne žele da Srbi u dobrom delu žive kao slobodni ljudi i ko su oni koji su protiv prisustva Srbije na KiM".

Obećao da će se graditi vrtić u Štrpcima i ne samo to, već sve što je potrebno, do vodovoda u Zubinom potoku, do svega što treba da se uradi u Leposaviću, Zvečanu i za Kosovsku Mitrovicu, Gračanicu.

"Što se resenja tiče - daleko smo mi od bilo kakvog rešenja, ali ćemo nastaviti da se borimo i zato vas molim za podršku, jer vi najbolje znate ko se bori za Kosovo i Metohiju i znate ko je sa vama", zaključio je Vučić.


VUČIĆ U SEPTEMBRU SA LIDERIMA ČETIRI SVETSKE SILE

U toku su dogovori za novi susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Ruske Federacije, verovatno u Moskvi ili Vladivostoku, ekskluzivno saznaje Tanjug.

To bi bio četrnaesti sastanak Vučića i Putina.

Poslednji put su se sastali u Moskvi, kada je, na poziv predsednika Rusije, predsednik Vučić bio počasni gost na paradi povodom Dana pobede 9. maja.

Putin je jedan od lidera četiri svetske sile sa kojima će predsednik Sbije imati susret narednog meseca, a u "moćnoj" četvorci, političkoj, ekonomskoj ili vojnoj, su i šefovi država SAD, Kine i Indije.

U Beograd, naime, u prvoj polovini septembra dolazi visoki zvaničnik Sjedinjenih Američkih Država, tačnije - jedan od ljudi od najvećeg poverenja predsednika Donalda Trampa.

To će biti prva poseta tog ranga otkako je Donald Tramp u Beloj kući.

Reč je o zvaničniku koji pokriva jedan od ekonomskih resora američke administracije, a njegova poseta tumači se, pre svega, kao znak pojačanog interesovanja za ekonomsku saradnju.

Međutim, kako je reč o bliskom saradniku predsednika Trampa, biće to prilika i za razgovor o političkim pitanjima, važnim za Srbiju, posebno za predstavljanje naših predloga za elemente moguće kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju.

„Veoma je važno da do predsednika Trampa dođu ti predlozi, s obzirom na nagoveštaje iz Vašingtona o spremnosti tamošnje administracije da razmotri različita kreativna rešenja", saznaje Tanjug u diplomatskim krugovima.

Sa samim Trampom predsednik Vučić će se susresti u Njujorku, tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Predsednik Vučić će u Njujorku boraviti od 24. do 28. septembra, govoriti na sednici Generalne skupštine UN i, kao i ranije, predstavljati Srbiju i zastupati najvažnije državne i nacionalne interese na tom najvažnijem multilateralnom skupu svetske politike.

To je uvek prilika za brojne bilateralne susrete, jer će u Njujorku od 25. septembra biti predsednici ili premijeri, kao i ministri spoljnih poslova država članica svetske organizacije.


Pre puta u Njujork, predsednik će boraviti u Kini, na tzv. „letnjem Davosu" u Tjenđinu, odnosno skupu koji Svetski ekonomski forum organizuje u saradnji sa kineskom državom.

Predsednik Kine Si Đinping je pozvao srpskog predsednika da učestvuje na tom Forumu i u pismu istakao da želi da održava blisku komunikaciju sa njim.

Tom prilikom će se dvojica šefova država sastati i razmotriti dalju saradnju

„Treba li uopšte isticati značaj Kine u svetskoj politici i ekonomiji?", kažu za Tanjug povodom tog sastanka u predsednikovom Kabinetu i dodaju da će to biti prilika i da se dogovori termin posete predsednika Sija Srbiji, pošto je prihvatio poziv za ponovnu posetu.

Konačno, u septembru u posetu Srbiji dolazi važan gost iz Indije, potpredsednik Venkaju Naiduu, koji stiže u pratnji velikog broja indijskih poslovnih ljudi.

Poseta je rezultat prethodnog Vučićevog boravka u Indiji, tada još u svojstvu premijera, što je bila prva poseta tog ranga posle skoro tri decenije.

„To je u skladu sa postulatima predsednikove spoljne politike da održavamo najbolje odnose sa tradicionalnim partnerima, ali i da jačamo saradnju sa starim prijateljima, kakav je i Indija", komentarišu ovu posetu saradnici predsednika Vučića.

Očekuje se, dodaju, da će diplomatski "intenzivan" septembar Srbiji doneti značajne rezultate kroz napredak političkih odnosa i promociju ekonomske saradnje sa najvažnijim partnerima u svetu, kao i u očuvanju mira i stabilnosti u regionu.


VUČIĆ: ISPUNjENI GOTOVO SVI ZAHTEVI HRVATSKE NACIONALNE MANjINE


Gotovo svi od ukupno 24 zahteva hrvatske nacionalne manjine u Srbiji je ispunjen ili je njihova realizacija pri kraju, saopštio je predsednik Aleksandar Vučić, podvlačeći crtu ispod obaveza koje je naša zemlja preuzela Subotičkom deklaracijom, dokumentom koji su on i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović potpisali u juna 2016. godine.

"Uradili smo mnogo toga i mnogo čime bi mogla da se diči hrvatska predsednica šta je postignuto posle naših razgovora po pitanju prava Hrvata u Srbiji", rekao je Vučić.

Pročitajte još: Hajka na Pupovca mora da prestane

Taksativno, to znači:

- za potrebe rada i realizacije programa Hrvatskog prosvetnog društva "Jelačić" Grad Novi Sad izdvaja 800.000 u 2018. godini,

- upravo se rešava obnova oštećenog mosta u šumi Šmaguc, na kanalu DTD u Monoštoru, tačnije - tender je u toku i proces ide po planu,

- po pitanju učestvovanja Hrvata u procesima odlučivanja dogovoreno je da pokrajinska vlada angažuje do četiri osobe za rad u pokrajinskim sekretarijatima; ostalo je da Hrvatsko nacionalno veće i DSHV pripreme biografije i odrede ko će biti delegiran za rad u pokrajnskim organima,

- dogovoreno je veće uključenje Hrvata u policiju Srbije, posebno na područjima gde Hrvati žive; takođe se čeka njihov predlog;

Pročitajte još: Odbio sam mnoge planove, želim više za državu

- potpisan je sporazum za izbor lektora, što je hrvatskoj manjini bilo veoma važno, za Univerzitet u Novom Sadu, na hrvatskom jeziku, i procedura izbora lektora je u toku,

- nastavljeno je proširenje mreže obrazovnih profila u Srednjoj medicinskoj školi u Subotici i u osnovnim školama u Žedniku i Sonti na hrvatskom jeziku i to u dogovoru sa Hrvatskim nacionalnim vijećem; srednje škole su rešene, a procedura za osnovne je u toku,


- dato je dodatnih 100.000 evra za rešavanja pitanja otkupa i uređenja rodne kuće Bana Jelačića u Petovaradinu, na 500.000 evra, koliko je već dato,

- rešava se pitanje povrata Hrvatskog doma Hrvatskom kulturnom centru "Srijem" iz Sremske Mitrovice; pošto ima imovinskih problema, država Srbija je ponudila za jedan evro zakup na 50 godina, ali, pošto predstavnici Hrvata hoće vlasništvo - to se sada rešava,

- dogovoreno je uspostavljanje dijaloga sa predstavnjcima Katoličke crkve u Subotici, a reč je o pitanju restitucije, oporezivanju imovine u Subotici i Bečeju; predsednik Srbije je već obavio neke razgovore, a pozvao je, kako je sam rekao, biskupe na sastanak, pa se i to rešava,

- dogovorena je obnova Doma kulture u Tavankutu, projekat je završen, izdata građevinska dozvola, i obezbeđeno 40 miliona dinara, koliko je potrebno za radove,

- dovoreno je da Vlada Vojvodine bude pokrovitelj Dužijance u 2018. godini i to je podržala sa dva miliona dinara.

- dogovoreno je da se započnu razgovori u vezi sa obeležavanjem mesta stradanja Hrvata u Srbiji tokom 90-tih godina prošlog veka, čeka se njihov predlog kako bi to moglo da se uradi,

- dogovoreno da se pruži podrška već postojećoj saradnji između Hrvatskog nacionalnog veća i Srpskog narodnog veća, da bi mi obezbedili dodatni novac za aktivnosti hravske manjine i to je realizovano.

Vučić je izneo u javnost i da je bilo postavljeno pitanje privođenja na informativne razgovore predstavnika hrvatske zajednice od strane BIA, da je to proveravano i da su, po njegovoj oceni, postignuti značajni rezultati.

Bilo je, kako je preneo predsednik Srbije, i drugih pitanja, od onih od egzistencijalnog značaja, koja se tiču zapošljavanja ljudi iz vrha hrvatske zajednice, što je takođe već realizovano.

"Imamo nova pitanja oko biste pojedinih katoličkih sveštenika, koja su sporna, jer Srbi kažu da je reč o nekome ko je bio proustaške orijentacije iz perioda pre Drugog svetskog rata. Hrvati smatraju drugačije, gledamo kako da to resavamo", rekao je Vučić i spomenuo da ima i drugih pitanja koja su već realizovana, ali o kojima ne bi govorio.

Subotička deklaracija o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske, koju su 20. juna 2016. potpisali tadašnji premijer Aleksandar Vučić i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, ima šest tačaka.

Prva se tiče unapređenja bilateralne zaštite manjina - srpske u Hrvatskoj, i hrvatske u Srbiji.

To bi, kako se navodi u deklaraciji, trebalo učiniti na osnovu Sporazuma između Srbije i Crne Gore i Hrvatske o zaštiti prava srpske i crnogorske manjine u Hrvatskoj i hrvatske manjine u Srbiji i Crnoj Gori potpisanog 15. novembra 2004. u Beogradu, kao i Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, koju je 10. novembra 1994. usvojio Savet Evrope.

U drugoj tački deklaracije navodi se da odmah treba pristupiti pregovorima državnih komisija o određivanju granične linije između Srbije i Hrvatske, na osnovu međunarodnog prava.

U dokumentu se navodi i da dve države nemaju nikakvih teritorijalnih zahteva, te da su spremne da, u slučaju da bilateralni pregovori u razumnom vremenu ne uspeju, svoj teritorijalni spor iznesu pred međunarodne pravosudne institucije.

Kao treća tacka je navedena saglasnost da su i Srbija i Hrvatska spremne da ubrzaju primenu Sporazuma o pitanjima sukcesije, potpisanog 29. juna 2001. godine u Becu.

Deklaracijom se u četvrtoj tački potvrđuje i da su obe države saglasne da je potraga za nestalim osobama prioritetno humanitarno pitanje i da će uložiti iskrene i maksimalne napore u traženju nestalih.

Obe države svesne novih izazova pred Evropom i svetom, posebno međunarodnog terorizma i svetske migrantske i izbegličke krize, navodi se u petoj tački deklaracije i dodaje da su spremne da aktivno i koordinirano deluju u borbi protiv terorizma i izbegličke krize.

Poslednja, šesta tačka odnosi se na zajedničke prekogranične projekte, a navodi se da su obe države spremne da aktivno deluju u zajedničkim razvojnim i prekograničnim projektima EU.

Vučić je tada podvukao da je kroz Deklaraciju pokazana želja da se odnosi unapređuju, što nije pitanje samo šest tačaka koje su u dokumentu, a Grabar Kitarović je rekla da se potpisnici deklaracije obavezuju i da lično učine sve što je u njihovoj moći kako bi se krenulo ka konkretnom rešavanju otvorenih pitanja i kako bi se okrenuli ka budućnosti.

Kako stvari stoje, te kako navode predstavnici Srba u Hrvatskoj, kao i političari i aktivisti u Srbiji koji se bave pitanjem položaja Srba u Hrvatskoj - od te obaveze, bar kada je reč o hrvatskoj strani, nije bilo gotovo ništa.