VAŠINGTON i Brisel spremaju nove pritiske na Srbiju, zbog čvrstog stava naše zemlje da nećemo uvoditi sankcije Rusiji, a koji je u utorak u Moskvi, u prisustvu Vladimira Putina, "zacementirao" predsednik Aleksandar Vučić.

U ovoj "igri živaca", gde se iz SAD i EU kurtoazno poručuje da im ne smetaju veze Srbije sa Rusijom, iza kulisa se sprema delikatan diplomatski manevar prema našoj državi.


PROČITAJTE JOŠ:
Dogovor Vučića i Putina u 4 tačke!

Naši diplomatski izvori prenose nam da će se već u prvim mesecima 2018. godine nastaviti težnje zapadnih sila da Beograd prizna teritorijalni integritet lažne države Kosovo, značajno umanje apetite Milorada Dodika za nezavisnošću Republike Srpske, ali i da se personalu Rusko-srpskog humanitarnog centra ne dodeli status diplomatskog osoblja. S tim što će ti pritisci na predsednika Aleksandra Vučića biti sve ogoljeniji. Jedna od kaznenih mera zbog sedenja na dve stolice, mogla bi da bude i prolongiranje otvaranja poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku.

EK: OČEKIVANjA POZNATA KAO zemlja kandidat, Srbija do pristupanja treba progresivno da uskladi svoju politiku prema trećim članicama i međunarodnim organizacijama sa politikom i stavovima koje su usvojili EU i njene članice - poručili su za "Novosti" u Evropskoj komisiji. (G. Č.)

Šef diplomatije Ivica Dačić, kaže za "Novosti", da je sigurno da će Srbija i dalje biti pod velikim pritiskom i EU i SAD:

- Ali zna se da imamo dva strateška cilja - članstvo u Uniji i zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Postupaćemo i ubuduće tako da zadovoljimo oba ta cilja.

Dačić je ubeđen i da decidiran stav izrečen u Moskvi, da nećemo uvoditi sankcije Rusiji, neće štetiti našem evropskom putu.

- Nismo još ni otvorili to poglavlje 31, a daće Bog da se dotad izmire EU i SAD sa Rusijom - zaključuje ministar spoljnih poslova.

Prema našim informacijama, poglavlje 31 sigurno će biti "na ledu" još cele sledeće godine i još se ne zna koje sve "zamke" za Srbiju će biti ugrađene kao merila za otvaranje i zatvaranje pregovora o ovoj oblasti.

Naime, Brisel još nije pripremio izveštaj o skriningu, jer određeni broj zemalja insistira da se Srbiji nametnu dodatni uslovi za otvaranje poglavlja 31. Tu prednjači Litvanija (koja je bila i poslednja zemlja koja je ratifikovala SSP sa Srbijom), ali zazor od jakih veza Srbije i Rusije imaju i Letonija, Estonija, Poljska...

Te države strahuju da bi Srbija, kada postane članica EU, mogla da bude "trojanski konj" Rusije u Evropskom savetu i da blokira sve važne odluke. Zato traže izmene Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane, kako bi se Srbija i "na papiru" obavezala da će joj EU uvek biti ispred Rusije.

I Igor Novaković, koordinator Radne grupe za poglavlje 31 Nacionalnog konventa o EU, potvrđuje, za "Novosti", da zasad nema naznaka iz Brisela kada bi mogli da počnu pregovori o poglavlju 31. On dodaje da bi mnoge stvari i rokovi mogli da budu poznati u februaru sledeće godine, za kada je najavljeno usvajanje Strategije proširenja EU:

- Postoje naznake da tu neće biti samo pritisaka i uslovljavanja, već i nekih novih instrumenata kako bi se ohrabrio i ubrzao naš put ka članstvu.

Profesor Bojan Milisavljević sa Fakulteta političkih nauka, kaže nam da je očigledno da je neusklađenost naše spoljne politike oko Rusije sa politikom EU, trn u oku Brisela, i da pritisci oko toga neće nestati:


PROČITAJTE JOŠ:
Predsednik: Izabrali smo najteži put, put slobode i nezavisnosti

- Pravilo je da neka država usaglasi svoju spoljnu politiku sa Briselom do momenta ulaska u EU. S obzirom na rokove za naše članstvo, koji se pominju, imamo još šest-sedam godina da balansiramo oko ovog pitanja.

ODOLELI PET PUTA

BRISEL stalno traži od Beograda da podrži deklaracije koje je usvojila EU, ali Srbija do sada nije glasala ni za jedan dokument koji se odnosio na Rusiju. U prvoj polovini ove godine, Srbija se od 16 deklaracija EU, saglasila sa njih 11. Od pet deklaracija koje nismo podržali, dve se odnose na situaciju u Ukrajini, a po jedna na Siriju, situaciju u BiH i Kongu.