Komentar: Aveti

Udarile velike vrućine. Svako se hladi kako zna i ume. Ali nekim usijanim glavama, izgleda, ništa ne pomaže.

Lider SDA i Bošnjačkog nacionalnog veća Sulejman Ugljanin, u znoju lica svog, planira da velikim naučnim skupom obeleži stogodišnjicu Sjeničke konferencije i njene takozvane deklaracije.

Na ovom događaju, u avgustu 1917. godine, gradonačelnici i predsednici 12 sandžačkih opština usvojili su deklaraciju kojom se od Austrougarske traži da se Sandžak otcepi od Srbije i Crne Gore i pripoji Bosni i Hercegovini. Skupu su prisustvovali, uglavnom, age i begovi.

Nije ovo prvi, a verovatno ni poslednji put da Ugljanin priziva aveti prošlosti i da se "begovski" ponaša. Njegovo "globalno zagrevanje" i zalaganje za davno prošla vremena nije od juče. Malo pomalo proključa svojim skandaloznim izjavama i delima.

Prisetimo se samo podizanja spomen-ploče Aćif-efendiji, prisustva akademiji i odavanja pošte Šabanu Poluži, čoveku koji se borio za stvaranje "velike Albanije", zahteva za međunarodnu konferenciju u Sandžaku...

Zanimljivo je i njegovo ponašanje po sistemu toplo-hladno. Dok je sedeo u Vladi Srbije, kao ministar bez portfelja, nije ga žuljala fotelja. Podržavao je sve Vladine odluke. Kada se iselio iz svog kabineta, po njegovoj želji okrečenog u zeleno, bez ikakvog rezona i pardona Srbiju je nazvao "šovinističkom tvorevinom, sa najvećim stepenom mržnje i diskriminacije". I zapretio da će učiniti sve da je demokratizuje, pa makar doveo i NATO!

Nije na nama da sudimo da li će se Sulejman, zvani Suljo, opasuljiti. To je, uostalom, njegov izbor. Ali i sto godina posle Sjeničke deklaracije Sandžak, odnosno Raška, i dalje je u Srbiji. I biće. Neka to bude mali nauk i podsetnik za njegov takozvani naučni skup.