SRBIJA ima evropsku perspektivu i budućnost i jasno se kreće ka EU, poručio je u utorak veče pred poslanicima EP Dejvid Mekalister, predstavljajući svoj godišnji izveštaj.

- Vlada u Beogradu sprovodi imresivne strukturne reforme koje su već dale rezultate u privrednom rastu i smanjenju deficita. Učinila je i simbolične i konkretne korake ka boljoj saradnji u regionu i pokazala privrženost poštovanju evropske agende - rekao je Mekalister, ističući da bi to trebalo da rezultira i otvaranjem dva nova poglavlja 20. juna.

Na polju vladavine prava, poručio je da nezavisnost pravosuđa treba da se osigura u praksi, a da korupcija i organizovani kriminal i dalje predstavljaju prepreku, ne samo u Srbiji, nego u svim zemljama Zapadnog Balkana. Takođe je naglasio da treba osigurati slobodu izražavanja u medijima.

Evropski komesar za pregovore o proširenju Johanes Han je pohvalio Srbiju zbog započetih reformi i istakao da je ostvaren veoma dobar napredak ka članstvu u EU, što kao strateški cilj Srbije naglašavaju vlasti na čelu s predsednikom Vučićem.

- Ambiciozne strukturne reforme su već dale rezultate. Srbija je pokazala predanost miru i stabilnosti u regionu i nastavku dijaloga s Prištinom. Ohrabrila me je spremnost predsednika Vučića da radi na dijalogu s Kosovom - kazao je Han i poručio da bi Srbija sada trebalo da se nadoveže na ovaj napredak i odlučno nastavi sa sprovođenjem reformi, naročito u oblasti vladavine prava i zaštiti najosetljivijih grupa i manjina.

Za reč se javio veliki broj poslanika, koji su, sa jedne strane, hvalili Srbiju za ostvarene reforme i doprinos stabilnosti regiona, dok su sa druge, između ostalog, tražili i usklađivanje spoljne politike s EU. Ulrike Lunaček i Tanja Fajon su tražile rešavanje slučaja Savamala, dok su Jaromir Kohliček, Eduar Feran i Žan Lik Šafhauzer isticali otimanje Kosova suprotno međunarodnom pravu.

U debati je učestvovalo i dosta hrvatskih poslanika. Ruža Tomašić je poručila da se stvari menjaju "kozmetički, ali ne i suštinski". Rekla je da je nezadovoljna stavom EK da se otvorena pitanja između Srbije i Hrvatske ne rešavaju kroz pristupne pregovore, kao i da ne vidi nikakvu potrebu za osnivanjem regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima, "jer se činjenice znaju jako dobro, samo što ih Srbija veoma dobro ignoriše". Ostali njeni sunarodnici su uglavnom isticali pitanja sudbine nestalih, sukcecije, otvaranja arhiva, razgraničenja...

Tokom rasprave incident je napravila mađarska nacionalistkinja Kristina Morvai, istupajući s dvema velikim parolama u rukama, kojima je pozivala da se uloži veto na pristupanje Srbije EU sve dok se za 300.000 Mađara u Vojvodini ne omogući "samoopredeljenje", objašnjavajući to suštinskom autonomijom po modelu Južnog Tirola ili Baskije.