Beše mesec maj, baš u ovo vreme, 2013. godine, deseti-jedanaesti dan u "Novostima". Kraj dana, negde pred ponoć. Sedim na osmom spratu jednog novobeogradskog solitera i lomim u sebi odluku: ostati ili otići iz "Večernjih novosti". Ono što sam za to kratko vreme otkrio u "Novostima" (kasnije ću otkrivati i gore stvari), bilo je krajnje deprimirajuće; više od deset miliona evra duga, na računu ni dinara, samo honorarnim saradnicima, među kojima su najbrojniji dopisnici, duša svake dnevne redakcije, "Novosti" su dugovale 26 miliona dinara, rasprodata sva imovina, oko 150 ljudi viška, krediti, kamate, svi poslovni trendovi negativni, neizdrživo niska prodajna cena dnevnog lista...Napisati ostavku i pozdraviti se s najbližim saradnicima, ili ostati? Da li je greška što sam izabrao ovo drugo? Ni danas ne znam.

Četiri poslednje godine Kompanija "Novosti" diše na slamku, kao i godinu, dve pre toga, ali su krediti i razni avansi zamagljivali stvarno stanje. Sve što smo unutar "Novosti", od sredine 2013. godine mogli da uradimo, uradili smo. Nešto nismo, ali i da jesmo, to ni slučajno ne bi uticalo na ovo što danas imamo. Svaki dan se provlačimo kroz gusto pruće i hodamo po tankom ledu. Bez ičije pomoći sa strane, sa upornim opstrukcijama spolja i iznutra, sa udarima iz prošlosti, kosturima u ormanima.

Sve mi je u ovoj priči odavno jasno, ali mi ni sopstveni mazohizam u odnosu sa onima s kojima sam morao da sarađujem nije dao odgovor na pitanje, posebno aktuelno s kraja 2015. godine, da li je neko doneo odluku da "Večernje novosti" nestanu, ugase se, zauvek.

Pre dve godine dobili smo, mi u "Novostima", rezultat jednog istraživanja (izuzetno renomirane agencije) koje je pokazalo da od svih dnevnih listova u Srbiji najobrazovaniju čitalačku publiku imaju "Večernje novosti". Prvi put u istoriji srpske dnevne štampe. Nismo hteli da objavimo taj podatak, iz obzira prema kolegama drugih redakcija. Drugi nisu hteli da objave iz obzira prema sebi.

Pre desetak dana prezentovani su rezultati istraživanja Instituta za evropske poslove i agencije "Ninamedija", a to istraživanje kaže da javnost u Srbiji od svih listova najviše veruje "Večernjim novostima". Po štampanom i prodatom tiražu, "Večernje novosti" su i dalje u vrhu.

Smeta li sve ovo nekome? Da li su Srbi osuđeni na tabloide i pokretne slike prostakluka, primitivizma, bahanalija? Na gledanje umesto čitanja? Gledanje napreže samo oči. Mozak miruje. Onome ko čita "Večernje novosti" mozak nije u fazi mirovanja. Moguće da tu leži odgovor na gore otvoreno pitanje.