POLITIKU proširenja EU smatramo najefikasnijim alatom koji ima EU u svom "arsenalu", zato će održanje dinamike i kredibiliteta tog procesa biti jedan od ciljeva Slovačke tokom predsedavanja Savetu EU.

Ovo u intervjuu za "Novosti" poručuje Dagmar Repčekova, ambasadorka Slovačke, koja od 1. jula preuzima predsedavanje EU:

- Slovačko predsedavanje počinje u vremenu u kojem se EU suočava sa izazovima koji su bez presedana: migracionom krizom, posledicama ekonomske i finansijske krize, sa kojima se još bore privrede država članica EU, posledicama "bregzita"...

* Šta će, imajući sve ovo u vidu, biti vaši prioriteti?

- Program slovačkog predsedavanja orijentisali smo na četiri prioritetne oblasti: ekonomski jaka Evropa, savremeno i jedinstveno tržište, održiva migrantska i azilantska politika, globalno angažovana Evropa, koja će se baviti budućnošću procesa pridruživanja.

* Da li će izlazak Britanije iz EU izazvati domino efekat i referendume u drugim zemljama EU?

- Jasno je da će ne samo EU, nego i cela Evropa morati da se prilagodi rezultatima referenduma u Velikoj Britaniji. Mislim da je rezultat glasanja na ostrvima svojevrsni poziv za buđenje političara u EU, da je vreme da počnu da razgovaraju sa ljudima njihovim jezikom, i da se spuste sa visina "briselskog Olimpa" i da slušaju i razumeju šta se dešava na ulici.

* Šta odluka Britanije znači za zemlje-kandidate, koje teže članstvu u Uniji?

- Posle odluke Velike Britanije da izađe iz EU za zemlje kandidate za članstvo biće malo teže - moraće da pokažu mnogo više strpljenja i unutrašnje kohezije nego pre. Ne treba gubiti nadu, nije kraj sveta.

* Kada je, po vama, realno da Srbija otvori poglavlja 23 i 24?

- Naš zajednički cilj je da Srbija bude što bolje pripremljena za članstvo u EU, i da se uklone sve prepreke koje bi mogle stajati na tom putu. EU nije ciljna linija u atletici, koja predstavlja završetak trke kada je takmičar prođe. Naprotiv, pristupanjem ka EU počinje novo poglavlje u istoriji države, koje donosi nove izazove, rad, ali i sklapanje dogovora, kompromisa u okviru te zajednice. Zato je puno važnije usklađivanje stavova, nego brzina otvaranja poglavlja.

* Hoće li naša zemlja morati da prizna Kosovo da bi postala član EU?

- EU ne stavlja nikakvu obavezu Srbiji da prizna Kosovo kao uslov njene evropske integracije. Sa druge strane, želimo da dođe do normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, naročito u oblastima koje se neposredno dotiču života ljudi: diplome, tablice, sudstvo, slobodni promet ljudi i robe... Tako da pre ili kasnije smatram da će svetlo dana morati da ugleda neki pravno obavezujući dokumenat koji će urediti sva ova pitanja.

* Da li pozicija Slovačke da ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ostaje nepromenjena?

- Da.

SRBIJA NAPREDOVALA U PRAVIMA MANjINA

* SLAŽETE li se sa ocenama koje stižu iz nekih od susednih zemalja da naša zemlja ne poštuje u dovoljnoj meri prava manjina?

- Mislim da je Srbija u prethodnom periodu, u okviru priprema za otvaranje poglavlja 23, napravila nekoliko ogromnih koraka napred. Akcioni plan za nacionalne manjine donosi nekoliko interesantnih novina u cilju veće zaštite prava nacionalnih manjina. Sada trebamo da vidimo kako će se aktivnosti u okviru tog plana implementirati, koliko će novca iz budžeta biti odvojeno za njih, i koji efekat će imati na svakodnevni život pripadnika nacionalnih manjina. Naravno, uvek se može bolje, i neće svi biti zadovoljni. Ali, važno je da se Srbija trudi da i na ovom polju postane moderna evropska država.