OVIH dana čulo se mnogo praznih reči o NATO od strane vlasti i opozicije. Ređale su se optužbe o tome ko je kriv za naše "razvijanje veza" sa paktom od 2005. do 2016. Oni koji su bili na vlasti sredinom prošle decenije upinjali su se da nađu opravdanje za svoje NATO postupke, a da cinično osude ono što radi sadašnja vlast. Ona se opet trudila da "dokaže" da to što čini jeste znatno bolje od prethodnog te da napadačima uzvrati optužbama da su oni na najgori način pokrenuli NATO proces. U takvim igrama se pravda NATO. Kao, sada ili nekad, sa njim uspostavljamo saradnju jer on ipak donosi "nešto dobro". Nije tako!

NATO je, slikovito rečeno, mafijaš koji kontroliše naš kvart. U prošlosti smo mu se suprotstavili, pa nam je bacio bombu na kuću. Posle toga smo počeli da plaćamo reket, i to činimo do sada, nadajući se da će se promeniti okolnosti pa ćemo da se otarasimo nasilnika. U skladu sa tim, nema za nas dobrog sporazuma sa NATO. Samo je cena direktnog odbijanja još prevelika. S druge strane, ne smemo ni sve da prihvatimo. Otuda, kada već ne može da odbije da igra na NATO muziku, Srbija mora da sve preduzima da ne postanemo deo njegovog ansambla. A to NATO hoće. Zato je nedavno i pokrenuo novu kampanja sa porukom: "Ko neće u NATO, taj stavlja na prvo mesto interese Rusije, a radi protiv interesa Srbije". To je besmislica, ali uporna propaganda čini čuda, pa ne treba upasti u NATO zamku i raspravu o tome da li nam treba članstvo u tom ili nekom drugom paktu. Srbija je vojno neutralna - tačka! Patriotska javnost akcenat treba da stavi na zaokruživanje neutralnosti. Na njeno cementiranje referendumom i potom ugrađivanje u Ustav (kao u slučaju Austrije ili Moldavije). Zatim je važno insistirati na dobijanju statusa međunarodno priznate neutralnosti (kao što je ona od strane OUN 1995. potvrđena Turkmeniji).

U duhu neutralnosti, trebalo bi sve što je dogovoreno sa NATO da bude univerzalni standard vojne saradnje sa blokovima na prostoru Evrope i da bude dodeljeno Rusiji ako ona to zatraži npr. za humanitarni centar u Nišu. To bi zabolelo NATO. Izmakao bi mu plen koji polako sustiže, a zasad totalno nerealne priče o ulasku u ruski vojni savez ili na drugi način uspostavljanju klasičnog vojnog savezništva sa Rusijom, samo mu koriste. Jer ruše koncept neutralnosti, a ako se on sruši, na osnovu odnosa snaga u našem regionu, nećemo dospeti u ODKB već u NATO. To ne vide ostrašćene patriote, a zloupotrebljavaju prikriveni NATO lobisti, kojima je zadatak da deluju sa lažno nacionalne pozicije.


Dragomir Anđelković, politički analitičar