VEĆ duže vreme na delu je politika da se Srbija metodom korak po korak uvuče u članstvo NATO. Na jednoj strani, formalno, i dalje je na snazi Deklaracija Skupštine Srbije prema kojoj naša država vodi politiku vojne neutralnosti, što svakako isključuje vezivanje, pogotovu, pridruživanje ili članstvo u bilo kakve vojne saveze.

Na drugoj strani, država se, gotovo potpuno predaje u čelični zagrljaj NATO. Zaključuju se ugovori, dogovori, planovi i aranžmani kojima se potpuno obesmišljava tzv. status vojne neutralnosti utvrđen aktom Narodne skupštine.

Naoružanje i druga vojna tehnika, infrastruktura, vojna industrija prihvataju standarde NATO. Vojnicima NATO odobrava se slobodan tranzit i korišćenje infrastrukture Srbije, bez naplate ili obeštećenja, pripadnicima NATO garantuje se diplomatski status i izuzeće od administrativne, krivične ili građansko-pravne odgovornosti, kad god se, po bilo kom osnovu, nađu na teritoriji Srbije.

Starešine i vojnici NATO tako na teritoriji Srbije dobijaju prava daleko veća nego što ih u Srbiji imaju starešine ili vojnici Vojske Srbije! Kada i čime NATO zasluži takve privilegije?

Uz obilnu finansijsku podršku NATO struktura i centara, u Srbiji je razvijen čitav sistem tzv. civilnog sektora koji vrši sistematsku propagandu u prilog članstva Srbije u NATO. Sredstvima srpskih poreskih obveznika takođe se, preko republičkog budžeta, finansira statusno neutralna pro-NATO propaganda. To što je oko 75% građana Srbije protiv članstva u NATO kao da nikog ne zanima.

Da li se milioni evra i dolara ulažu u propagandu da bi se anti-NATO raspoloženje građana preokrenulo u pro-NATO. Da li je to realno u zemlji koja je koliko juče, bila žrtva zločinačke agresije NATO?

Sve je vidljivije da je vojna neutralnost, kao zvanična državna politika, ugrožena i da se priprema teren za njeno i formalno napuštanje.

Srbija je je, u saradnji sa NATO, pripremila obiman dokument pod nazivom "Individualni plan akcionog partnerstva Srbije i NATO" (IPAP) koji dovodi u pitanje vojnu neutralnost države. Njime se, pored ostalog, predviđa obaveza Srbije da potpiše SOFA sporazume sa svim članicama NATO saveza, kakav je Boris Tadić potpisao 2006. sa tadašnjom državnom sekretarkom SAD Kondolizom Rajs. I vojnicima svih drugih članica NATO biće zagarantovana eksteritorijalnost i diplomatski status kad god se, bilo kojim povodom, nađu na teritoriji Srbije. Srbija će i njima garantovati izuzeće od odgovornosti za bilo kakva dela, uključujući krivična, za bilo kakva kršenja zakona Srbije ili izazivanje materijalne štete.

Individualnim akcionim planom partnerstva, predviđa se potpuno usaglašavanje standarda oružja, druge vojne tehnike i celokupne vojne infrastrukture u Srbiji sa standardima NATO. Nije objavljeno, niti se u tekstu dokumenta piše, koliko će sve to koštati Srbiju i koliko će se Srbija još zadužiti da bi sve te obaveze ispunila. U nedalekoj, neutralnoj Austriji, pritisci da se učlani u NATO, odbijeni su sa obrazloženjem da ne može da podnese velike izdatke koje članstvo u NATO nosi.

U dokumentu koji su u Briselu potpisali ministri inostranih poslova Ivica Dačić i odbrane Bratislav Gašić, ima mnogo drugih obaveza koje tek treba analizirati, čak i sa stanovišta njihove (ne)ustavnosti.

Kada se potpisuje novi dokumenat najavljen kao najviši stepen saradnje Srbije i NATO?

U martu 2015. nekoliko dana pre godišnjice početka agresije NATO 1999, uoči pomena žrtvama agresije, uoči sećanja na progon Srba i drugih nealbanaca sa Kosova i Metohije, sećanja na razaranja procenjena na preko 100 milijardi SAD dolara, korišćenja oružja sa osiromašenim uranijumom, razaranja bolnica, škola, porodilišta, fabrika, radio i TV stanica i releja, trafostanica i prenosne elektro-mreže, rafinerija. Saradnja sa NATO se podiže na najviši nivo kada se zaoštravaju globalni odnosi u Evropi i svetu i to upravo kada postaje očiglednije da je uzrok zaoštravanja nalazi u ekspanzionističkoj, intervencionističkoj i osvajačkoj politici NATO. Kada postaje jasno da NATO ni u kojoj krizi nije deo rešenja već deo zaoštravanja, destabilizacije i podela ili, kako se to sve češće piše i govori, deo kontrolisanog haosa. Kada u svetu jača otpor hegemonizmu i imperijalizmu, kada postaje jasno da paralelno, logikom istorijskog razvoja, odlaze sa istorijske pozornice i koncept liberalnog kapitalizma i koncept unipolarnog poretka svetskih odnosa.

To se dešava u vreme zaoštravanja odnosa između Zapada i Istoka, između SAD i Rusije, odnosno, između NATO i Rusije. U vreme početka novog hladnog rata.

(iz predgovora knjige Srbija i NATO)