Imao sam iza sebe svega pet godina života kada je u Dalasu 1963. godine ubijen Džon Kenedi. Pamtim iz tih dana samo zabrinuto lice mog ujaka Joce. Kasnije iz feljtona, po raznim listovima, iz knjiga, dokumentarnih i igranih filmova saznajem da je američkog predsednika ubio neki samostalni osvetnik, ludak, Li Osvald. Ta informacija živela je u meni sve dok godine, gomilajući se, nisu donele deliće mozaika koji će, sklopljen sam od sebe, reći da je Kenedija ubio neko drugi, a da razlog te smrti leži u jednoj njegovoj rečenici izgovorenoj desetak meseci pre atentata.

Ne znam razlog zbog koga je ubijen Zoran Đinđić, ali spomenute godine, iskustva stečena u njima, ne dozvoljavaju mi da prihvatim službenu verziju smrti predsednika Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine. Više je tu pitanja nego odgovora.

Baš u ove dane, već trinaest godina, kad se stranačke kolege i cela Srbija prisećaju Zorana, s nekih usana ne silazi konstatacija da "obavezno treba rasvetliti političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića". Besmisleniji zahtev ne postoji u savremenoj srpskoj politici.

Šta znači politička pozadina ubistva? Čin ubistva - ako nije iz strasti, momentalan, izazvan u trenutku - ima tri osnovna elementa: naručioca, organizatora i ubicu, izvršioca. Posebno to važi za mafijaška i politička ubistva. Ali, politička pozadina ubistva ne postoji, ni kao inkriminacija ni kao deo strukture samog čina. Svaki političar ima protivnike, onaj na vlasti najviše, i takvima je, posebno u Srbiji, dozvoljen svaki vid verbalne borbe, obračuna. Tu nema granica, od kritike oblačenja preko spominjanja oca i majke, kletve nad ikonom Svetog Đorđa do otvorenog radovanja nečijoj smrti. Sve to, ponoviću, ne može da bude sankcionisano. Osuđeno u javnosti - da. Kažnjeno na izborima - da. Ali, to sa sudom nema niti može da ima veze.

Ko traži "rasvetljavanje političke pozadine ubistva Đinđića" i zbog čega? Znamo odgovor na prvu dilemu, ali se drugom niko ne bavi. Nije li traženo rasvetljavanje u stvari zametanje tragova, mućenje vode, svesna rabota da se ubistvo Đinđića nikada ne rasvetli?

Nije problem, treba nam dan-dva da skupimo najoštrije izjave, tekstove i ocene o politici Z. Đinđića i o njemu samome, dok je bio živ. Od uzdržanog Koštunice preko račvastog jezika sada već pokojnog Tijanića do poganog jezika Voje Šešelja. To je "politička pozadina", jedino što možemo da podvedemo pod sadržaj pojma. I šta s tim?

Krajnje je vreme da zagovornici "rasvetljavanja političke pozadine ubistva Zorana Đinđića" objasne šta oni u stvari traže i hoće.