OD STALNOG DOPISNIKA: MOSKVA

ZAŠTO Putin stiže u posetu posle deset godina „zaobilaženja“ Beograda, pitanje je koje su mnogi postavljali od trenutka kad je procurila vest da dolazi 23. marta. Razmaštali su se i oni koji veruju da bi ekonomski sve jača Rusija trebalo da nam kao „bogati rođak“ finansijski pomogne da ispravimo barem malo kičmu pod teretom ekonomskih nedaća.

Protivnici ulaska Srbije u NATO izmislili su priču kako će Putin srpskom rukovodstvu reći da se mane te organizacije koja je mnoge narode zavila u crno.

A enigmi oko Putinove posete zapravo nema. Glavni razlog dolaska ruskog premijera u Beograd su razgovori o unapređenju ekonomske saradnje. Dakle, neće biti nikakvih tajnih tema.

Putinova poseta će sigurno razočarati one koji očekuju da će doći sa avionima punim dolara i deliti ih kao dobar rođak koji je stigao iz sveta. Ruska pomoć nije u deljenju poklona nego u spremnosti da se sarađuje na obostranu korist.

Putin namerava da prvo u Sloveniji, a zatim i u Srbiji kaže da, uprkos raznim pritiscima, Rusija neće odustati od gradnje gasovoda „Južni tok“. Nesporno je da cena tog projekta iz godine u godinu raste, ali je tačno i da će se ta investicija Rusima dugoročno isplatiti. Osim toga, kad gasovod proradi, Moskvu više niko neće moći da ucenjuje, što se ne tako davno dešavalo sa Ukrajinom. To što sada Turska govori da ne želi da gasovod prođe kroz njenu teritoriju nije nerešiv problem.

Za nas je najvažnije to da li možemo u Rusiju da izvozimo više.

Ako se analizira struktura rusko-srpske trgovinske razmene, lako se može uočiti da nam stižu uglavnom energenti i sirovine, a mi izvozimo hranu, lekove, sintetičke podne pokrivače, drvenu stolariju i jeftinu građevinsku radnu snagu. Tačno je da postoji dobra volja da taj izvoz bude veći, ali srpska privreda je u takvom stanju da realno nije sposobna za ambiciozniji izvoz. Priče o tome kako su nekada u Rusiji voleli naše cipele, i uopšte obuću i odeću, samo mogu da razbude nostalgiju od koje nema koristi.

Što se tiče turizma i stare priče o našim banjama, želje su nam veće od mogućnosti. Koliko Rusa možemo da ugostimo u zimovalištima? Koliko naših banja ima ponudu koja može da zainteresuje strance?

Mi zaista imamo povlašćen položaj što se tiče carinskih olakšica kad je reč o izvozu u Rusiju, ali zbog slabe privrede nemamo dovoljan asortiman robe za ambiciozniji eksport. Realna šansa postoji u agraru, ako država pomogne da se poljoprivrednici bolje organizuju i povećaju prodaju voća i povrća.

NAFTA I GAS ZA DVE MILIJARDE DOLARA
Srbija je prošle godine izvezla na tržište Rusije robu vrednu 541 milion dolara. Istovremeno, u ovom periodu iz Rusije smo uvezli proizvode za 2,16 milijardi. Od toga čak 74 odsto otpada na naftu i gas.

U Rusiji radi, po službenim podacima domaćina, oko 24.000 naših ljudi. Oko 3.000 je u mešovitim rusko-srpskim brakovima. Većina se bavi građevinarstvom. Na prste se mogu prebrojati ozbiljne građevinske firme čiji su vlasnici Srbi. A vlasnicima preduzeća koji plaćaju poreze u Srbiji, i zdravstveno i penzijsko osiguranje svojim radnicima, odmah treba dati najviša državna odlikovanja.

Nesporno je da su Putin i Medvedev ljudi koji drže do tradicije i ne zaboravljaju istorijske veze svog i drugih naroda. Međutim, osnova današnjih odnosa Rusije i drugih zemalja ocenjuje se pre svega na temelju brojki o međusobnoj trgovinskoj razmeni. Ako se pogleda ta statistika, dobiće se i odgovor zašto Putina nije bilo kod nas u poslednjih deset godina.

Onima koji traže mane i „skrivene namere“, pa im nije po volji saradnja sa Rusijom, treba da bude jasno da Moskva ni na koga, pa ni na Srbiju, ne vrši pritisak da sa njom ekonomski sarađuje. Dobili smo od Moskve carinske povlastice, a nismo morali da ispunjavamo upitnike i odgovaramo na hiljade pitanja, što je bio uslov Zapada.

Svidelo se to nekome ili ne, Slovenija ima bolje odnose sa Rusijom od drugih balkanskih država. Zašto je to tako, nije nikakva tajna. Delegacije na najvišem nivou koje stižu iz Ljubljane ne dolaze da mole za kredite, već ih same nude velikoj Rusiji. Ta dobra saradnja je i razlog što Putin prvo dolazi u Ljubljanu, a zatim u Beograd, a uopšte i ne ide u druge prestonice bivših jugo-republika.


HRVATI LJUTI

I u drugim bivšim jugoslovenskim republikama bili su zainteresovani da im dođe Putin. To „preskakanje“ je najviše, izgleda, pogodilo Hrvate. Tamošnji listovi su uoči posete Jadranke Kosor Moskvi objavili „spisak želja“ o mogućim poslovima, pa se mogao steći utisak o poslovnom bumu Hrvatske u Rusiji. To je, međutim, daleko od istine - hrvatski izvoz u Rusiju je samo oko 150 miliona evra, a uvoz je deset puta veći.

Prilikom poslednje posete Moskvi hrvatske premijerke, ona je u kratkom susretu sa Putinom govorila šta bi moglo zajedno da se radi. Tada je Putin podsetio da Zagreb nije ispunio obećanja da će rešiti pravno-imovinske sporove koje u Hrvatskoj imaju ruske kompanije.