UVERENI da bi eventualna podela Kosmeta bila još tragičnije rešenje nego izrečeno mišljenje Međunarodnog suda pravde, predstavnici Srba sa Kosmeta odlučno odbacuju svaku pomisao o takvoj mogućnosti. Ocenjujući ovu ideju kao „najveću političku glupost“, Marko Jakšić, potpredsednik Zajednice srpskih opština Kosova i Mmetohije ističe da su ovakvi predlozi zapravo političke manipulacije.

- Protivim se čak i razmišljanju o podeli Kosova jer sigurno je da se Srbi sa severa neće odreći svoje braće južno od Ibra niti ih ostaviti na cedilu. Iako je to možda želja jednog dela vlasti u Beogradu i dela međunarodne zajednice koja priželjkuje podelu, smatram da je ta opcija neizvodljiva i da ne može predstavljati nikakvo rešenje - ističe za „Novosti“ Jakšić. Negirajući navode pojedinih medija koji su istakli njegovo navodno zalaganje „za otcepljenje četiri opštine sa severa od ostatka Kosmeta“ Jakšić se pita od koga bi se te opštine otcepile kada Srbi sa severa smatraju da je i ostatak pokrajine u sastavu Srbije.


PODELA NIJE U PLANU NEGIRAJUĆI da vlasti u Srbiji zagovaraju podelu Kosmeta, Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za KiM smatra da „podela ne može biti rešenje za situaciju u pokrajini“, ali istovremeno ne isključuje mogućnost da će „to biti jedna od opcija koju će aktuelizovati međunarodna zajednica“.

- Izvesno je da takozvana vlada Kosova neće moći da instalira svoje institucije na severu kao što se ni Srbija neće odreći svog stanovništva južno od Ibra, gde je nažalost jedan broj Srba oslabio pozicije Srbije učešćem u kosovskim isntitucijama. I oni moraju da shvate da dugoročno neće moći da opstanu bez pomoći države Srbije - smatra Ivanović.

Pojašnjavajući da opštine na severu Kosmeta obuhvataju svega oko deset odsto od ukupne terirotije južne srpske pokrajine, protiv ovakvog potencijalnog predloga su i ostali predstavnici Srba sa severa, koji napominju da priče o tzv. otcepljenju severa mogu pogodovati „samo onim strujama koji žele da otrgnu Kosmet od Srbije.“

- Podela teritorije na granici reke Ibar u suprotnosti je sa interesima Srba i države Srbije jer ta opcija osim što ne bi predstavljala ni teritorijalnu, ne znači ni ekonomsku podelu Kosmeta, pogotovu što je sever najsiromašniji deo pokrajine, za razliku od centralnog koji je bogat rudom i Metohijom u kojoj je zemlja najplodnija. Još kada se uzme u obzir da je još uvek na Kosmetu oko 60 odsto tapija nad imovinom u vlasništvu Srba bilo privatnom, crkvenom ili državnom vlasništvu, izlišno je govoriti o bilo kakvoj podeli na tom principu - mišljenja je Milan Ivanoivć, predsednik SNV severnog Kosmeta.

On predlaže da Srbi na Kosmetu sa onima u rasejanju, ali i Srbiji proglase „deklaraciju o održivosti Kosmeta u sastavu Srbije koju bi okarakterisali voljom srpskog naroda zbog čega bi Međunarodni sud pravde morao da postupi na isti način kao i sa deklaracijom Albanaca“.

Kao i na severu, i predstavnivci Srba sa centralnog Kosmeta smatraju da podela pokrajine nije, niti može biti, „održivo rešenje, pogotovu što smatraju da je jednostrana nezavisnost secesionistički akt i „da otimanje teritorije jednoj zemlji ne može da nadomesti bilo kakva podela.“