JEDNOSTRANA deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila opšte norme međunarodnog prava, Rezoluciju 1244 ni međunarodni pravni poredak na Kosovu, jer oni ne sadrže zabranu takvih deklaracija!

To je u najkraćem, savetodavno, neobavezujuće mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje je u četvrtak u 15 časova pročitao u krcatoj haškoj sudnici predsednik tog organa Ujedinjenih nacija - sudija Hisaši Ovada. Za savetodavno mišljenje da 17. februara 2008. godine nije prekršeno međunarodno pravo glasalo je deset sudija MSP, dok ih četvoro bilo protiv.

Sud nije ni raspravljao o pravu na samoopredeljenje ili pravu na nužnu secesiju jer to izlazi izvan okvira pitanja koja je postavila Generalna skupština UN.

Kako je rekao Ovada, dilemama - da li je Kosovo dostiglo državnost ili pravnu validnost priznanja nezavisnosti - sud se nije ni bavio, pošto je Generalna skupština postavila jasno i konkretno pitanje: "Da li je jednostrana Deklaracija o nezavisnosti koju su proglasile privremene institucije Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom?"

MSP je, prema rečima prvog sudije, utvrdio da međunarodno pravo u načelu ne zabranjuje jednostrane deklaracije o nezavisnosti, ne ulazeći u pitanje da li takve deklaracije zatim proizvode državnost.

U Velikoj sali pravde, Ovada je čitavih sat i po izlagao opširno, stav po stav, obrazloženje mišljenja najviše svetske pravosudne instance:

- Međunarodne pravne norme nemaju nikakvu aktivnu odredbu kojom se ograničavaju deklaracije o nezavisnosti. Sud je zaključio da usvajanjem deklaracije o nezavisnosti od 17. februara 2008. nije narušeno opšte međunarodno pravo, ni Rezolucija 1244 SB UN, niti ustavni okvir. Shodno tome, usvajanje te deklaracije nije prekršilo nijedno primenjivo pravilo međunarodnog prava - saopštio je Ovada.

Ovada je saopštio i da Rezolucija 1244, kao leks specijalis, čini deo međunarodnih pravnih normi, koje se moraju imati u vidu, ali da ni ona ne zabranjuje deklaraciju o nezavisnosti:

- Rezolucijom SB UN 1244 ne isključuje se mogućnost proglašenja deklaracije nezavisnosti Kosova, kao pokušaja da se konačno reši status. Ovom rezolucijom je uspostavljen privremeni režim, kada nije moguće imati stalne institucije i kako bi se moglo pregovarati o statusu, bez prejudiciranja konačnog rešenja. Sud konstatuje da su Rezolucija 1244 i Ustavni okvir bili na snazi i primenjivali se na dan proglašenja 17. februara 2008. godine i ti akti ne zabranjuju deklaraciju o nezavisnosti - pročitao je Ovada.

Mišljenje, rekao je Ovada, sud je zasnovano na oceni da autori deklaracije nisu bile "privremene institucije samouprave na Kosovu", već grupa koje je sebe definisala kao "demokratski izabrane lidere naroda Kosova".

REAGOVANJA U SRBIJI NA ODLUKU SUDA POGLEDAJTE OVDE
- Autori deklaracije i sama deklaracija, stoga su, po mišljenju suda, delovali van pravnog okvira UN ustanovljenog Rezolucijom 1244 koja se izričito nije bavila konačnim statusom Kosova. Sud ne može da prihvati argument da rezolucija sprečava mogućnost proglašenja nezavisnosti Kosova. Svrha rezolucije je da se uspostavi privremena prelazna uprava, bez namere da odlučuje o konačnom statusu Kosova. Sud konstatuje da Rezolucija UN 1244 nije zabranjivala autorima Deklaracije da proglase nezavisnost - naveo je Ovada.

Ovada je saopštio da je MSP imao pravnu nadležnost da objavi savetodavno mišljenje, na osnovu zahteva iz rezolucije Generalne skupštine UN:

- Pitanje da li je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom spada u pravna pitanja, u skladu sa statutom suda i Poveljom UN. Sud je jasno saopštio da se, razmatrajući pravnu nadležnost, ne vodi političkom motivacijom u ovakvim pitanjima i ne uzima je u obzir.

Pre ključne poruke, Ovada je izneo kratak presek događaja koji su prethodili 17. februaru 2008. godine, podsetio na sukobe 1999. godine i usvajanje Rezolucije 1244 u SB UN, kojom je stvoren pravni okvir za uspostavljanje međunarodnog prisustva i postavljanje specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN nacija na Kosovu.

- U novembru 2005. godine imenovan je specijalni izaslanik generalnog sekretara UN i bivši finski predsednik Marti Ahtisari, koji je sa zainteresovanim stranama na terenu otvorio pregovore o statusu Kosova.

Ahtisari je, naveo je Ovada, još 26. marta 2007. godine podneo izveštaj SB u kojem je naveo da posle godinu dana pregovora i konsultacija "strane nisu sposobne da dođu do sporazuma o statusu Kosova".

- Jedino održivo rešenje je nezavisnost, koju bi međunarodna zajednica nadzirala - pročitao je Ovada deo izveštaja koji je Ahtisari podneo 2007. godine.

Ovada je rekao da su od avgusta do decembra 2007. godine održavani pregovori sa zainteresovanim stranama, a pod vođstvom Trojke - EU, Rusije i SAD. U decembru 2007. godine ponovo je rečeno da strane nisu sposobne da postignu dogovor, naveo je Ovada i istakao da je potom 17. februara 2008. godine doneta Deklaracija o nezavisnosti Kosova.

KOMENTARE IZ SVETA O MIŠLJENJU MSP POGLEDAJTE OVDE
- Srbija je reagovala time što je ovu deklaraciju ocenila kao nasilno i jednostrano otcepljenje, koje nema pravne posledice niti u Srbiji, niti na međunarodnoj sceni, završio je Ovada predstavljanje konteksta proglašenja deklaracije o nezavisnosti.

Postupak za ocenu zakonitosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova zatražila je u oktobru 2008. godine Generalna skupština UN, na inicijativu Srbije.

Rasprava o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova bila je presedan u 60 godina postojanja Međunarodnog suda pravde po velikom broju zemalja koje su učestvovale - pisana mišljenja sudu je dostavilo 36 država - i činjenici da su nastupile sve stalne članice Saveta bezbednosti UN, uključujući prvi put i Kinu.

Dok se u Prištini slavio ovakav rasplet dvadesetomesečne pravne bitke u Hagu, Beograd je najavio preseljenje borbe iz Palate mira na njujorški Ist river, gde će se u septembru održati generalna skupština UN.

TADIĆ: TEŠKA ODLUKA

PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić ocenio je da je odluka MSP o proglašenju nezavisnosti Kosova "teška za Srbiju" i da to otvoreno treba reći javnosti, ali i da je jasno da se sud nije izjašnjavao o pravu na otcepljenje.

- Sud je odlučio da raspravlja isključivo o tehničkom sadržaju deklaracije o nezavisnosti, a taj tekst deklaracije sam po sebi ne narušava međunarodno pravo, s obzirom na to da ga se i ne dotiče. Sud je izbegao da se izjasni o suštinskom pitanju i prepustio da se o tome, kao i o svim političkim implikacijama, raspravlja u najvišem organu UN, na Generalnoj skupštini u septembru - rekao je Tadić.

On je naglasio da će naša zemlja nastaviti da isključivo političkim sredstvima brani svoj teritorijalni integritet i da će uložiti maksimalne napore da se u UN usvoji srpski predlog rezolucije, koja će pozvati da se taj istorijski problem i konflikt u srpsko-albanskim odnosima reši pregovorima.

- Odbrana interesa Srbija na Kosovu je nacionalni i državni zadatak za sve građane i državne institucije, kao i za sve političke stranke i to ne sme biti dnevnopolitičko pitanje - naglasio je predsednik Srbije.

On je kazao i da bi odluka suda, kada bi bila onakva kakvom se predstavlja u Prištini, imala "opasne implikacije na secesionističke pokrete svuda u svetu". Prema njegovim rečima, u narednom periodu će biti pritisaka na mnoge zemlje da priznaju Kosovo pre izjašnjavanja Generalne skupštine UN, ali će Srbija učiniti sve da takvih priznanja bude što manje.

Tadić je najavio je da će u narednim danima svi državni organi analizirati odluku MSP. Tadić je takođe rekao da Srbija ima jasan plan daljih diplomatskih aktivnosti i da će za vikend izaslanici odneti njegovu ličnu poruku šefovima 55 država. On je još jednom poručio da Srbija nikada neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i da će nastaviti pravnim i miroljubivim putem da se bori za svoju pokrajinu.

- Od presudne važnosti je da se sada na Kosovu i Metohiji sačuvaju mir i stabilnost - rekao je Tadić, i pozvao sve građane da ne nasedaju na bilo kakve provokacije, ako do njih dođe.

JEREMIĆ: SUD IZBEGAO DA SE IZJASNI O SECESIJI

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ocenio je da je Međunarodni sud pravde "izbegao da se izjasni o suštinskom pitanju" - o tome da li su kosovski Albanci imali pravo na "pokušaj secesije od Srbije".

Najviši sud UN u svom savetodavnom mišljenju zaključio je da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo, Rezoluciju 1244 UN, ni ustavni okvir koji je njome u pokrajini ustanovljen.

To mišljenje Sud je zasnovao na zaključku da međunarodno pravo u načelu ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti, a da autori kosovske deklaracije nisu bile "privremene institucije samouprave", te da su stoga delovali van okvira Rezolucije 1244.

- Sud je odlučio da se samo u tehničkom smislu izjasni o deklaraciji o nezavisnosti kosovskih Albanaca i time je praktično izbegao da se izjasni o suštinskom pitanju da li su oni imali pravo na pokušaj secesije od Srbije.

Jeremić je naznačio da je sledeći korak rasprava o savetodavnom mišljenju Suda pred Generalnom skupštinom UN, koja je mišljenje i zatražila, i koja će u septembru "o ovom problemu dati politički zaključak".

- Uveren sam da će pri izjašnjavanju u Generalnoj skupštini UN biti potvrđena ispravnost politike Srbije. Politika Srbije se ne menja i to će ostati miroljubiva politika koja se zasniva na principima međunarodnog prava. U sudnici nismo čuli da li je neko imao pravo na otcepljenje na unilateralan način. Takva debata je politička i moraće da se vodi u Generalnoj skupštini.

Na pitanje albanskog novinara očekuje li nova priznavanja Kosova kao države među članicama Evropske unije, Jeremić je odgovorio:

- To je suvereno pravo svih zemalja da odluče kako će postupati. Ne očekujem na osnovu ovakve presude promenu stava najvažnijih država na međunarodnoj sceni.

SUDIJE SE TRI PUTA IZJAŠNjAVALE

* Jednoglasno - odluka da je MSP nadležan da da savetodavno mišljenje o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

* Devet prema pet - odluka da se da mišljenje.

* Deset prema četiri - odluka o sadržaju mišljenja.

Interesantno je da su sudije iz Brazila i Meksika, zemalja koje nisu priznale Kosovo bile na strani Prištine, dok je arbitar iz Sijera Leonea, države koja je priznala Kosovo glasao u skladu sa interesima Beograda.

U RASPRAVI UČESTVOVALO 28 DRŽAVA

Pred Međunarodnim sudom pravde vođena je usmena rasprava koja je trajala od 1. do 11. decembra prošle godine. Učešće u javnoj raspravi uzelo je ukupno 28 država, uključujući vlasti u Prištini i Beogradu.

Stavove Beograda podržali su pravni timovi 12 zemalja: Argentina, Azerbejdžan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina, Kipar, Španija, Rusija, Rumunija, Venecuela i Vijetnam, dok je uz Prištinu bilo 14 država: Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, SAD, Finska, Francuska, Jordan, Norveška, Holandija i Velika Britanija. Burundi nije imao izričit stav.