DA LI je jednostrana deklaracija o nezavisnosti koju su proglasile privremene kosovske institucije u saglasnosti sa međunarodnim pravom? Ovo pitanje stiglo je u Međunarodni sud pravde pre 21 mesec, a odgovor će u četvrtak u 15 časova saopštiti predsednik MSP Hisaši Ovada, što će moći da se prati i uživo, preko internet-sajta Suda.

Sudeći prema informacijama da su u haškoj Palati mira mesto "rezervisali" predstavnici više od 40 država, u Velikoj sali pravde, u kojoj će se ponovo lomiti sudbina Kosova, biće prilična gužva. Zainteresovanost svetske pravne i diplomatske javnosti od početka procesa pokazatelj je da jednostrani potez Prištine nije "zaboleo" samo Srbiju i da će pravna kvalifikacija kosovske nezavisnosti, iako neobavezujuća, biti smernica celom svetu.

JEREMIĆ:
NEĆE PODRŽATI SECESIJU

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da ne treba očekivati da će savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde, koliko god ono bilo izbalansirano, biti pružena međunarodno-pravna podrška kosovskim Albancima za njihov akt secesije.

Jeremić smatra da će savetodavno mišljenje suda otvoriti put Srbiji da ispravnost svoje politike potvrdi na jesen u Generalnoj skupštini UN. Komentarišući spekulacije da bi diplomatska inicijativa Srbije povodom Kosova mogla da blokira njen put ka EU, Jeremić je za Tanjug ocenio da u procesu proširenja EU na zapadni Balkan postoje prepreke koje su daleko ozbiljnije prirode, a koje nemaju veze sa našom zemljom.

Kako je "Novostima" preneo Andrej Poskakukin, prvi sekretar MSP, saopštavanju mišljenja mogu da prisustvuju predstavnici svih zemalja koje su bile deo procesa, kao i diplomatski kor. Očekuje se da svih 160 mesta bude popunjeno, a sala ima i balkonski deo za 50 ljudi, plus posebnu prostoriju opremljenu za šezdeset posetilaca. Podsetimo, ovo je proces kome se pridružilo najviše članica UN u istoriji Suda - čak 36. Ostaće upamćen i po učešću Kine, koja se nikada pre nije pojavila u nekom procesu pred Međunarodnim sudom pravde.

U usmenom delu jednostranu deklaraciju kao legalnu podržalo je 14 država, plus Priština, a tvrdnjama Beograda da je međunarodno pravo prekršeno pridružilo se 12 zemalja. Tim Burundija nije bio izričit. Pravnici iščekuju da vide hoće li Sud stavljati slučaj u istorijski kontekst, kao i kako će tretirati Rezoluciju 1244 oko koje su se u usmenoj raspravi formirala dva tabora. Jedni su u njoj videli "čuvara" integriteta Srbije, drugi su nalazili da dozvoljava secesiju, pošto je izričito ne zabranjuje.

Niko ne može da kaže koliko će u četvrtak potrajati finalni deo procesa, jer to zavisi od obimnosti sudskog obrazloženja. Kada je Sud odlučivao o izraelskom zidu, primera radi, sažetak saveta stao je na dvadesetak strana. A u slučajevima kada Sud odluči da ne izrekne mišljenje, završnica se svodi na tek nekoliko minuta. Srbiju u četvrtak predstavlja ista postava koja je bila na otvaranju usmene rasprave decembra prošle godine: ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, ambasador u Holandiji Čedomir Radojković, šef pravnog tima Dušan Bataković, koordinator Saša Obradović, pravni stručnjaci: Vladimir Đerić, Marselo Koen, Andreas Cimerman i Malkolm Šou.

Među 15 sudija MSP devet je iz država koje su priznale Kosovo: Japana, Sijera Leonea, Jordana, SAD, Nemačke, Franuske, Novog Zelanda, Velike Britanije i Somalije. Šest je iz zemalja koje poštuju teritorijalni integritet Srbije: Slovačke, Kine, Meksika, Maroka, Rusije i Brazila. Kineski arbitar, međutim, nije učestvovao u glasanju. Delioce pravde, po regionalnom ključu, bira Savet bezbednosti i GS UN.


PATRIJARH IRINEJ: TRAJNA ODLUKA

PATRIJARH srpski Irinej očekuje da će odluka o legalnosti kosovske nezavisnosti biti mudra i da će njome biti zadovoljni i Srbi i Albanci na Kosmetu, jer bi svaka jednostrana odluka bila večna jabuka razdora za njih.

On je rekao da ovih dana najviše misli na kosmetske Srbe i moli se Bogu da odluka Suda bude trajna i najbolje rešenje za oba naroda, a naročito da njom budu umanjene velike patnje srpskog naroda na Kosmetu.

- Srbi danas na Kosmetu žive u sigurno najgorim uslovima za ljudski život u svetu i zato im treba odati priznanje. Oni su u večitoj patnji, stradanju i strahu, pa im je neophodna pomoć i podrška svih nas iz drugih krajeva Srbije, a to bi i međunarodna zajednica do sada morala da sagleda i razume. (D. Z.)