ODNOSI Turske i Srbije su na najvišoj tački u svojoj istoriji, i dostigli su nivo strateškog partnerstva. Iako ne dele zajedničku granicu, dve zemlje žive kao dobri susedi. Jedna zemlja podržava drugu u evropskim integracijama, a neslaganje oko Kosova i Metohije ne sme da uruši dobre odnose. Ovo su stavovi koje su u ponedeljak novinarima prenela dvojica predsednika, Boris Tadić i Abdulah Gul. U Palati ”Srbija”, njih dvojica su prvo razgovarali u četiri oka, a zatim prisustvovali potpisivanju pet međudržavnih sporazuma.
Na stolu su bile konkretne teme: autoput od Srbije do Crne Gore koji će proći kroz Sandžak, a za čiju je gradnju zainteresovana turska strana, kao i inicijativa predsednika Tadića da se u blizini Beograda, na Koridoru 10, izgradi islamski kulturno-obrazovni centar, što bi doprinelo boljem interreligijskom dijalogu. Tadić veruje da će privrednici sa one strane Bosfora naći interes za ulaganja u Srbiju i da će se smanjiti disbalans u trgovinskoj razmeni.
Predsednici su govorili i pred više od stotinu privrednika na Poslovnom savetu. Pored zaključka da je učinjen ”istinski podsticaj za saradnju”, konstatovano je da Turska danas ne spada u najveće spoljnotrgovinske, a ni investicione partnere. Veliki deficit je na srpskoj strani.
- Pokušavajući da pronađemo šta je pravi razlog nedovoljno kvalitetne saradnje naših privreda, predsednik Srbije i ja došli smo do zaključka da poslovni ljudi do sada nisu uspevali da na pravi način reaguju na razvoj političkih odnosa dveju zemalja. Želim da vas uverim da su naši odnosi idealni i da vas ohrabrim da što više sarađujete - rekao je u ponedeljak turski predsednik Abdulah Gul.
Srpski predsednik Boris Tadić potrudio se da turskim privrednicima ponudi specifikaciju nekoliko vrlo važnih srpskih projekata.
- Verujemo da je za turske privrednike, kao i za državu, vrlo važno da se u što kraćem roku sagradi put koji bi povezivao Srbiju i Crnu Goru, a prolazio kroz Sandžak - istakao je Tadić. - Ali, ni sam put kroz Sandžak ne bi imao pun smisao ukoliko se u Tutinu ne izgradi slobodna industrijska zona. Našim turskim partnerima nudimo sve oblike saradnje. Moguće je pregovarati o koncesiji, ali i međudržavnom sporazumu.
Prema Tadićevim rečima, prilikom nedavnog susreta ministara vojnih već je postignut načelan dogovor o konverziji namene, danas vojnog, aerodroma Lađevci u civilni:
- Moram da podsetim i da FAP Priboj čeka novog investitora, a svakako da bi turske privrednike trebalo da zainteresuje slobodna industrijska zona u Pirotu.
On je otkrio turskim gostima i da će Koridor 10 od Horgoša do bugarske granice biti izgrađen u naredne tri godine.
- Želim da podsetim da danas kroz Srbiju dnevno prolazi po 100.000 turskih kamiona, ali i da je naša namera da paralelno sa putnim pravcem gradimo i onaj železnički - upoznao je turske goste srpski predsednik podsećajući i da su naše dve zemlje već započele i saradnju u oblasti energetike.
Predsednik Gul podsetio je na Sporazum o slobodnoj trgovini, koji će stupanjem na snagu početkom naredne godine otvoriti mogućnost bescarinskog prometa ovdašnje robe na ogromno tursko tržište.
- Naši avioprevoznici žele stratešku saradnju, a turski hotelijeri primećuju da srpska prestonica nema dovoljno hotela - zaključio je turski predsednik Gul.

OD GRADNJE DO PUTNE MREŽE
Nedavno je na čelo turskog dela Poslovnog saveta sa Srbijom došao Tamer Turker, predsednik grupacije ”Turker grupa”, s kojom je u ponedeljak ministar Mlađan Dinkić potpisao sporazum o obnovi Bujanovačke banje. Tu je i delegacija turske firme ”Kiptas”, jedne od najuglednijih turskih investiciono-građevinskih grupa specijalizovanih za gradnju stambenih objekata i putne mreže.
Desetak turskih kompanija već je započelo razgovore sa domaćim ”Energoprojekt holdingom”, ”Hidrotehnikom” i ”Ratkom Mitrovićem” o mogućnostima zajedničkog nastupa na trećim tržištima, ali i gradnje u Srbiji i Turskoj.

NAMETANJE REŠENJA U BiH NEPRIHVATLJIVO
Kada je reč o političkoj situaciji u BiH, on je naveo:
- Sve što se dogovore predstavnici sva tri naroda, odnosno dva entiteta, prihvatljivo je i za Srbiju. Svako nametanje rešenja za BiH bilo bi kontraproduktivno i ne bi dovelo do održivog rešenja.