SRBIJA i zvanično ima novi Ustav. Ono što su već građani izglasali na referednumu, u sredu je u Narodonoj skupštini samo potvrđeno. Bez glasanja i bez rasprave. Ovaj čin, koji su svi ocenili kao zaokruživanje državnosti nezavisne Srbije, završen je proglašenjem Ustava i potpisom predsednika parlamenta Predraga Markovića i himnom "Bože pravde". Brzo i svečano, za svega deset minuta.
     U zdanju nekadašenje Savezne skupštine, koja je sada Dom Narodne skupštine, na svečanosti se, osim republičkih poslanika, okupio i ceo državni vrh, Njegova svetost patrijarh srpski Pavle, predstavnici tradiocionalnih verskih zajednica, diplomatskog kora... Bilo je i mnogo poznatih sportista, glumaca, TV lica. Niko nije želeo da propusti trenutak koji se dugo čekao.
     Prvi put sednica je održana u "novoj" zgradi srpske skupštine, a počela je nekoliko minuta posle podneva. Predsednik Marković najpre je pozdravio sve zvanice, a onda podsetio na redosled poteza koji su prethodili ovom najvažnijem. Ustavni put je izgledao ovako: stigao je na dnevni red s potpisima 231 poslanika, usvojen je 30. septembra, sa 242 glasa narodnih izabranika. To je bila i najava za referednum, koji je održan za vikend, 28. i 29. oktobra. Prvi put su se građani Srbije izjašnjavali dva dana, a više od tri i po miliona građana reklo je "da" Ustavu. 
     - I ovom prilikom čestitam svima koji su prepoznali trenutak - rekao je Marković, jedini koji je govorio na sednici. - Za Ustav su se na referendumu izjasnila 3.521.724 glasača. Zahvaljujem se svakom pojedinačno, jer je to glas dat za Srbiju i njen Ustav, što je više od polovine ukupnog broja građana koji imaju biračko pravo. Time se novi Ustav Srbije smatra konačno usvojenim.
     Kao i posle usvajanja, aplauz je bio znak da je završena još jedna etapa u poslu oko Ustava. Zato su srpsku himnu, koju je izveo umetnički ansambl Doma Vojske Srbije "Stanislav Binički", mnogi saslušali sa rukom na srcu, a neki su se potom i prekrstili. Valcer u holu Skupštine bio je poziv na koktel i zdravicu novom Ustavu.

     MEDIJI NAPOLJU
     DESETINE snimatelja i fotoreportera pušteno je u skupštinski hol tek posle oštrog protesta predsednika Srbije Borisa Tadića. On je zatražio od svoje pres-službe da odmah interveniše i konstatovao da "zbog ove zabrane nijedan medij nije mogao slikom da zabeleži proglašenje Ustava".
     Udruženje novinara Srbije izdalo je u sredu saopštenje u kojem od predsednika parlamenta Predraga Markovića zahteva da objasni javnosti "ko je doneo odluku da samo RTS bude dozvoljeno ekskluzivno pravo da prati proglašenje Ustava", dok su ostali snimatelji i fotoreporteri, iako akreditovani, ostali van sale.

     MNOGOBROJNE ZVANICE U SVEČANOM HOLU
     SUDIJE, UMETNICI, SPORTISTI...

     MEĐU zvanicama su bili i predsednik SANU Nikola Hajdin, zatupnik načelnika Generalštaba VJ Zdravko Ponoš, predsednik Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero, predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić, dirktor BIA Rade Bulatović, direktor policije Milorad Veljović, rektori univerziteta u Srbiji, šefovi diplomatskih misija i predstavništava međunarodnih organizacija akreditovanih u Beogradu, delegacija Državne dume Ruske Federacije...
     Za neke su mnogo zanimljiviji bili Predrag Danilović, Dule Savić, Dragutin Topić, Mića Orlović, Aleksandar Berček...

     Boris Tadić, predsednik Srbije:
     TRASA KA EVROPI

     OVO je izuzetno važan dan. Proglašenje Ustava za Srbiju je posebno važno zbog toga što na taj način trasiramo jedan novi politički put. To je put, po mom dubokom uverenju, prema Evropskoj uniji. Istovremeno, hoću da naglasim da je sutrašnja sednica Skupštine od presudne važnosti, imajući u vidu dnevni red i donošenje Ustavnog zakona. Apelujem na sve političke stranke da svoje posebne stranačke interese stave u službu građana. Jer, Ustav bez ustavnog zakona nema puno značenje. Ustav bez ustavnog zakona je jedan pravni akt u čijoj primeni imamo potpuno prazan prostor, pravni vakuum. Zato je sednice Skupštine važna i zato još jednom apelujem na sve političke stranke da postignu kompromis i vlastite interese stave u službu naroda, građana i države - poručio je predsednik Srbije Voris Tadić posle proglašenja Ustava. 

     Vojislav Koštunica, predsednik Vlade Srbije:
     NARODNA VOLJA

     DANAS je ne samo svečan, nego i istorijski čin. Srbija posle 103 godine dobija Ustav kao samostalna država. Dobija dobar, demokratski ustav. Do njega je došlo ne tako brzo, ali temljno i uz najširi društveni i politički konsenzus. Ovaj Ustav potpuno je primeren vremenu, pisan saglasno najboljem u ustavnom pravu i ustavnoj praksi. Imali smo u vidu rešenja u demokratskim državama Evrope, vodili računa o tome kako su druge zemlje prolazile kroz slična iskušenja, a onda smo demokratske institucije, ljudska i manjinska prava i državni identitet obezbeđivali na ovaj način, u jednom vrlo dobrom Ustavu, koga niko ne može pripisivati i prisvajati. Ustav pripada onome od koga se zaista ne može oteti - narodu. Ovo je zaista narodni ustav. Ustav ovakve vrste Srbiji će doneti stabilnost, ne samo u ovom trenutku, nego i u budućnosti - izjavio je predsednik Vlade Vojislav Koštinica.

Predrag - Cune Gojković, estradni umetnik:
VELIKI dan, Mitrovdan, hajdučki rastanak. Hajde da se sa novim Ustavom rastanemo sa svom zloćom koja nas je pratila. Neka nas novi Ustav oslobodi svih nevolja.

Dušan Savić, fudbalski as:
KAO i svaka država na svetu, tako i naša mora da ima Ustav. Zadovoljan sam i kao Srbin i građanin ove zemlje. Kada sam video ko je sve protiv, tada mi je postalo još draže što je usvojen.

Slobodan - Boba Živojinović, teniski as:
POSLE 103 godine, Srbija je dobila Ustav, i ta činjenica, sama po sebi, dovoljno govori. Udarili smo temelje nove Srbije, za njenu budućnost, perspektivu i napredak.

Tanja Petrović, karatistkinja:
OVO je istorijski čin. Usvajanje Ustava je velika stvar i svi bi trebalo da budemo srećni jer država bez prava nije država. Nadam se da će nam sada svima biti bolje.

Vuk Bojović, direktor zoo-vrta:
BEZ Ustava Srbija nije mogla da funkcioniše. Javili su se samo "nejaki Uroši" koji su bili protiv Ustava. Možda Ustav nije savršen, ali trebalo bi ga sprovoditi.

     RASPRAVOM O USTAVNOM ZAKONU PARLAMENT U ČETVRTAK NASTAVLJA ZASEDANJE
     JOŠ SE SVAĐAJU OKO KALENDARA

     Tomislav Nikolić (SRS): U našem predlogu zakona parlamentarni izbori 4. februara, a predsednički do 31. maja. Mlađan Dinkić (G 17 plus): Tražićemo skraćenje kampanje na 30 dana, da bi se glasalo u decembru. Ivica Dačić (SPS): Ne pre 2007. godine

     NOVI težak zadatak pred poslanicima je već u četvrtak. Nastavak sednice počeće popodne i već se zna da neće biti nimalo svečan i protokolraran. Jer, na dnevnom redu je Predlog ustavnog zakona. I pre nego što su videli zakonski tekst s "potpisom" Vlade Srbije, predstavnici stranaka nagovestili su polemiku. Ali, najavili su i da će učitini sve da se pronađe kompromis oko zakona bez koga Ustav ne može.
     Sam premijer Vojislav Koštunica nije u sredu želeo novinarima da otkriva detalje oko izbornog kalendara, uz objašnjenje da će Skupština raspravljati o zakonu, pa nije red da on bilo šta saopštava. Međutim, bio je optimista oko njegovog usvajanja, za šta je potrebna saglasnost najmanje 167 poslanika.
     - Vlada Srbije predložila je srednje rešenje kao kompromis - objasnio je predsednik Vlade. - Neke stvari se mogu menjati i ulepšavati tokom rasprave, ali kada se dođe do ovako velike stvari kao što je proglašenje Ustava, onda je sve drugo daleko lakše. Uveren sam da ćemo doći do Ustavnog zakona.
     Zamenik presednika SRS Tomislav Nikolić, još dok je nezvanična vest bila da je Vlada pripremila Ustavni zakon, objavio je da su radikali predali zakonski predlog koji su sami napisali.
     - U njemu smo predvideli ono što Srbija treba da uradi i rokove za završetak posla. Čak smo 4. februar naveli kao datum za održavanje parlamentarnih izbora, a 31. maj kao poslednji dan za održavanje predsedničkih izbora. Nismo dobili takozvani Vladin predlog, ali, ako je nejasno kad će biti izbori ili je jasno da će biti u decembru, onda Vlada samo glumi da hoće sve da pomiri. Očigledno će zapeti oko dvotrećinske većine, a to se lako rešava: podnesu ostavku Tadić i Koštunica, pa idemo na izbore.
     Izbori, i to isključivo decembarski, bili su centralni deo izjave ministra u ostavci Mlađana Dinkića koji je poručio i da je "Srbija od danas nezavisna, što je bio osnovni deo programa G 17 plus":
     - Podnećemo amandman na Ustavni zakon i tražićemo da se mininimalni rok za predizbornu kampanju skrati na 30 dana - otkrio je lider G 17 plus.
     Ivica Dačić, predsednik GO SPS, izjavio je da bi Vladin predlog Zakona mogao da bude prihvatljiv uz određene amandmane, ali da će se o tome tek izjasniti.
     - Smatramo da iz zakona treba da bude jasno vidljivo da izbori neće biti u ovoj godini i da će se svi obaviti u 2007. godini.
D. M. S. - R. O.

     USTAVNI ZAKON
     KAMPANJA 45 DANA

     * IZBORE za narodne poslanike u Narodnoj skupštini raspisaće predsednik Republike, tako da se održe najranije u roku od 45, a najkasnije u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
     * Izbore za predsednika Republike raspisaće predsednik Narodne skupštine, do 31. decembra 2007. godine, odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu poslednjeg od zakona kojima se uređuju položaj i izbori za predsednika Republike, odbrana i Vojska Srbije, spoljni poslovi i službe bezbednosti.
     * Izbore za poslanike u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodina raspisaće predsednik Narodne skupštine, do 31. decembra 2007. godine.
     * Izbore za odbornike u skupštinama jedinica lokalne samouprave raspisaće predsednik Narodne skupštine, do 31. decembra 2007. godine.
     * Novoizabrani sastav Narodne skupštine će, u toku prvog zasedanja nakon izbora Vlade, uskladiti sa Ustavom zakone kojima se uređuju zaštitnik građana i ostvarivanje prava građana na obaveštenost, i izabrati zaštitnika građana, guvernera Narodne banke Srbije i organe Državne revizorske institucije.
     * U toku drugog zasedanja nakon izbora Vlade, Narodna skupština će uskladiti sa Ustavom zakone koji se odnose na primenu odredaba Ustava na sudove i javna tužilaštva.
     * Izbor, odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda, izvršiće se najkasnije do kraja drugog zasedanja Narodne skupštine, nakon izbora Vlade.

Sve izvesniji dogovor stranaka o datumu glasanja
IZBORI 28. JANUARA

Parlamentarni izbori u Srbiji biće održani 28. januara, potvrđeno "Novostima" iz više izvora. Predsednički, pokrajinski i lokalni - do kraja sledeće godine

PARLAMENTARNI izbori u Srbiji biće održani 28. januara, dok će se predsednički, pokrajinski i lokalni odložiti, ali najkasnije do kraja sledeće godine - saznaju "Novosti" od više izvora blikih vodećim parlamentarnim strankama.
     Zvanično, jedino još predsednik Srbije Boris Tadić i DS insistiraju na raspisivanju bar parlamentarnih izbora do kraja godine, ali su i oni suočeni sa tehničkim poteškoćama da se oni održe u decembru.
     Naime, posle višednevnih partijskih dogovora i neprospavanih noći, tek u sredu ujutru, u Nemanjinoj 11 došlo je do preokreta. Zakazana je, iznenada, za 10 časova vanredna sednica na kojoj je usvojen Predlog ustavnog zakona. On ne predviđa tačne datume izbora, na čemu su insistirali radikali, već samo rokove za njihovo održavanje.
     Taj predlog rezultat je pregovora između kabineta premijera i predsednika Srbije.
     Formalno, predsednik Tadić bi, posle usvajanja Ustavnog zakona, dobio ovlašćenje da raspiše parlamentarne izbore.
     - Biću veoma strog i glasan ako se Ustavni zakon ne usvoji na sednici u četvrtak - rekao je predsednik u sredu u Skupštini u neformalnom razgovoru sa novinarima. - Ovde, izleda, jedino ja volim izbore i bilo bi me sramota kada ih ne bih tražio.      
     Radikali i socijalisti, i dalje strepe da bi i oni, ipak, mogli da se "ubrzaju" do kraja godine, ukoliko se u četvrtak usvoji Ustavni zakon.
      Zato bi mogli da opstruiraju skupštinsku raspravu i produže je nekoliko dana, čime bi otpala mogućnost decembarskog izlaska na birališta.
     Ostale parlamentarne stranke podržavaju predlog Vlade, pa samim tim i dogovor oko izbora. 
     - Kao mogući datumi za parlamentarne izbore pominjani su 21. i 28. januar, dok bi ostali izbori bili organizovani do kraja sledeće godine - potvrdio je Dragan Kojadinović, ministar kulture i visoki funkcioner Draškovićevog SPO.
     Ministar Velimir Ilić, lider NS, takođe tvrdi da će se parlamentarni izbori najverovatnije održati do kraja januara.
     
     I Vojislav Mihailović, potpredsednik parlamenta i kopredsednik SDPO, rekao nam je u sredu:
     - Ozbiljno se pominje taj 28. januar, i sve je izvesniji kao datum izbora.
      P. VASILJEVIĆ - N. ČALUKOVIĆ

     ŠANSE ZA DECEMBAR
     UKOLIKO bi se predsednik i premijer Srbije, kao predvodnici demokratskog bloka, dogovorili, teoretski gledano, decembarski izbori za parlament i dalje bi bili mogući.
     Bilo bi to, istina, na mišiće i jedino izvodljivo ako bi se Ustavni zakon danas usvojio i stupio na snagu - odmah. Jer, kada se na 9. novembar "doda" minimalni rok od 45 dana, dolazi se do mogućeg termina za izbore - nedelja, 24. decembar. Ipak, u ranijim kalkulacijama ovaj datum se zaobilazio jer je tada katolički Badnji dan. Sledeći decembarski vikend je pred doček Nove godine, pa na njega niko i ne pomišlja.
D. R.