I NAREDNA runda dijaloga Beograda i Prištine koju evropski posrednici planiraju u narednim nedeljama verovatno će biti repriza onoga što se čulo u sredu na sastanku Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. Zato će letnja pauza u radu evropskih institucija biti šansa da se Beograd u međunarodnoj areni izbori za mogućnost pravih pregovora, možda i uz uključivanje novih aktera.

Kako stvari stoje, sve dok predstavnici Prištine budu iznosili želju da od Beograda jedino hoće da čuju: "priznajemo Kosovo za državu", na briselski proces neće moći da se stavi tačka.


PROČITAJTE JOŠ:
VUČIĆ U BRISELU: Albanci traže sve, a mi se trudimo da pronađemo kompromisno rešenje; Tači: Najteži sastanak

Da sledi široka akcija za pridobijanje podrške za kompromisno rešenje, u četvrtak je najavio i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, rekavši da će Beograd pokucati na svaka vrata i da se za interese Srbije ne bori samo u Briselu, već i u razgovorima sa ostalim zvaničnicima - Rusima, Amerikancima, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, podsetivši da je u Parizu dobijena javna podrška za postizanje kompromisa.


PROČITAJTE JOŠ:
Direktor kancelarije za KiM: Sve sem kompromisa za Srbiju bi bila stranputica

On je ocenio i da bi najlakše bilo kad bi srpski predstavnici razgovarali samo sa Albancima, ali da su u razgovor uključeni i neki od predstavnika najmoćnijih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.

Prema mišljenju Aleksandra Gajića iz Instituta za evropske studije, u dijalogu se ništa neće promeniti dok Priština ima rezolutni stav da ne želi ništa osim priznavanja Kosova, za šta ima podršku zemalja Kvinte. Iako će, kako predviđa, predstavnici Prištine sa istom takvom pozicijom doći u Brisel i na sledeću rundu, on smatra da Beograd treba da ode i na taj sastanak, kako se ne bi suočio sa prebacivanjima da opstruiše pregovore.

- Srbija teško može da utiče na zemlje Kvinte u potrebnoj meri, ali bi mogla da dobije podršku drugih velikih zemalja, najpre Kine i Rusije, da se format pregovora promeni jer postojeći očito ne daje rezultate. Ukoliko bi tokom leta došlo još do pet-šest povlačenja priznavanja Kosova, sve bi to moglo da stvori atmosferu u kojoj bi se razmišljalo o povratku dijaloga pod okrilje UN. Ukoliko dijalog ostane u postojećim okvirima, Srbija ne može da se nada da će se stvari pomeriti u željenom smeru - kaže nam Gajić.

Đurić je rekao i da je Srbija suočena sa dilemom da li želi da postigne dogovor ili ne, ali da se mora biti svestan posledica ukoliko do dogovora ne dođe:

- Mogu se očekivati novi sukobi ukoliko se ne postigne dogovor.

On tvrdi da predsednik Vučić neće prihvatiti priznavanje, a kako je ocenio, "šta god da dobijemo, biće više od onoga što imamo danas".

ODVAŽNOST SURINAMA

SURINAM je bio "inicijalna kapisla" koja je uticala na druge države da povuku odluke o priznavanju nezavisnosti Kosova - izjavio je šef diplomatije Ivica Dačić, posle sastanka sa koleginicom iz ove zemlje Ildiz Deborom Polak Bejl za koju je rekao da je prva na svetu imala hrabrosti da donese takvu odluku.

Za opadanje broja priznavanja od značaja bi bilo kada bi se razjasnila pozicija Egipta. Dačić je pojasnio da ne postoji pisana odluka Kaira o priznavanju, već samo izjava portparola spoljnih poslova ove zemlje da je Egipat priznao Kosovo.