SRBIJA je ponovo na korak do kohabitacije. Posle pobede Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima, lider DS Boris Tadić preuzeo je na sebe politički zadatak da sastavi parlamentarnu većinu i povede novu vladu. Državu čeka ili spuštanje tenzija i mirna institucionalna saradnja dva ljuta rivala ili nastavak njihovog "obaranja ruku", sada sa pozicija ključnih organa vlasti.

Stručnjaci i politička javnost jedinstveni su: kohabitacija može da znači saradnju, međusobno nadziranje i kontrolu, a može i stalnu konfrontaciju zbog koje trpe institucije, ali i građani.

Nikolić i Tadić, iako smatraju da kohabitacija nije najbolje rešenje za državu, najavljuju saradnju u ustavnim okvirima i poštovanje ovlašćenja.

Ustav je decidan - vlada utvrđuje i sprovodi politiku, a predsednik predstavlja državu u zemlji i svetu.

SRBIJA VEĆ VIDELA OVU SITUACIJU Srbija je prošla period "varničave" kohabitacije, između 2004. i 2007. godine, kada je predsednik države bio Boris Tadić, a premijer lider DSS Vojislav Koštunica. Francuska je imala nekoliko takvih "tenzičnih" stanja, a kroz kohabitaciju su nedavno prošle Češka, Poljska i Hrvatska.

- Ovlašćenja predsednika i premijera se ne dotiču i, ako obojica budu poštovali zakon i ustav, sukoba ingerencija neće biti. Ne može predsednik da menja državnu politiku, ali stalne nesuglasice mogu da stvaraju tenzije - kaže nam Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda.

Da neće sve ići glatko između predsedništva i vlade pokazuju i prvi postizborni dani. Nikolić je, na primer, mimo zakonskih ovlašćenja najavio da predsednik, a ne "neki činovnik" treba da vodi pregovore o KiM, posle čega ga je Tadić pozvao da preuzme odgovornost i za razgovore sa Prištinom. Iako, novog pregovarača sa kosovskim Albancima mora da odredi vlada:

- Ne bi bilo loše ni da predsednik svojim autoritetom brani državnu politiku prema Kosovu. Naravno, o toj temi mora da postoji državno jedinstvo - rekao nam je Predrag Simić, profesor međunarodne politike.

Najviše trvenja moglo bi da bude u sektoru vojske. Jer, prema ustavnim ovlašćenjima, predsednik, kao vrhovni komandant, može da razreši aktuelnog i izabere novog načelnika Generalštaba i da unapređuje oficire.

- Predsednikova reč je jača od vladine, iako se načelnik Generalštaba bira na osnovu mišljenja ministra odbrane. Poruka Nikolića da Srbija neće u NATO ne kosi se sa državnom politikom, a on neće moći da spreči Ministarstvo odbrane da bilateralno sarađuje i razvija odnose sa NATO državama - objasnio nam je Aleksandar Radić, vojni analitičar.

Formalno, predsednik može da ometa vladajuću koaliciju tako što će joj vraćati zakone i neće potpisivati različita dokumenta, ali i to je ograničeno, jer zakon može da vrati Skupštini samo jednom.

- U situacijama "dvovlašća", prednost je uvek na strani vlade, koja iza sebe ima parlamentarnu većinu i glavnu reč - kaže Ognjen Pribićević, bivši ambasador u Nemačkoj.

OVLAŠĆENJA:

PREDSEDNIK

* Predstavlja državu u zemlji i inostranstvu

* Ukazom proglašava zakone, u skladu sa Ustavom

* Predlaže Skupštini kandidata za premijera

* Predlaže Skupštini nosioce funkcija

* Postavlja i opoziva ambasadore na predlog vlade, prima akreditivna pisma stranih diplomata

* Daje pomilovanja i odlikovanja

* Komanduje vojskom i postavlja, unapređuje i razrešuje oficire

PREMIJER

* Vodi i usmerava vladu, koja utvrđuje i sprovodi ekonomsku, socijalnu i spoljnu politiku

* Stara se o jedinstvu političkog delovanja vlade

* Usklađuje rad članova vlade

* Predstavlja vladu, saziva i vodi njene sednice

* Daje članovima obavezna uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici vlade

* Podnosi predloge Skupštini za razrešenje ministara

* Zajedno sa ministrima usmerava i nadzire rad državnih organa