CARINICI su tokom prošle godine oduzeli više od 250 tona nafte i naftnih derivata, što je gotovo osam puta više nego 2017, kada je zaplenjeno oko 30 tona goriva. Krijumčarenje nafte je uvek aktuelno zbog enormnih zarada. Navode ovo u Upravi carina, koja je "prva linija odbrane" kada je prekogranični šverc u pitanju. Pored redovnih kontrola na kopnu, carina posebnu pažnju posvećuje kontroli krijumčarenja nafte vodnim putem, brodovima koji ulaze i izlaze iz zemlje.

Pročitajte još: Sprečen šverc nafte na Dunavu

Kretanje brodova na plovnom putu Dunav-Sava-Tisa, njihova rizična zaustavljanja i druge aktivnosti koje ukazuju na potencijalni kriminal prate se preko Rečnog informacionog sistema (RIS). U Carini navode da u okviru Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja postoji tim za kontrolu vodnih puteva koji poseduje pet najsavremenijih čamaca, tri patrolna i dva desantna, koji su opremljeni radarskim i sistemom za osmatranje, a sve aktivnosti se prate i u Komandnom centru Uprave carina.

- Krijumčari na rekama rade u manjim grupama, ali su izuzetno organizovani, imaju brze čamce i specijalne barže za prevoz dizela, pa čak i specijalne cevovode postavljene na dnu korita reke kojim gorivo prebacuju sa brodova na obalu. Oni koriste radio i mobilnu vezu i uz pomoć te opreme lako mogu da špijuniraju komunikaciju Uprave carina i MUP-a - govori savetnik direktora Uprave carina Milovan Rubežić.

Pročitajte još: Zaplenjeno 2.400 litara nafte, šverceri pobegli

Prema njegovim rečima, na Dunavu ima više takvih grupa, čije se delovanje sada već može uporediti sa gusarenjem, a to potvrđuje podatak da sa brodova, pored goriva, sve češće nestaju ugalj, čelik, kukuruz i druga roba.

- Čini se da su sada takvi napadi učestaliji, a i agresivniji. Dešava se da bukvalno upadnu na brod i posadu takoreći zarobe. Vežu ih i zaključaju u kabinu broda, a onda istaču gorivo i prebacuju ga na barže koje su prethodno privezali uz brod - kaže Rubežić.

Carinici na poslu


On navodi da je jednako zastupljen i drugačiji model - i to onaj kada posada svesno učestvuje u švercu goriva.

- Ovo može biti pogubno za kompanije koje se bave prevozom naftnih derivata, jer dolaze u situaciju da mogu da izgube vredne i dugoročne ugovore zbog penala koji su predviđeni ako dolaze na mesto istovara sa manjkom goriva koje je trebalo da isporuče - naglašava Rubežić, i dodaje da krijumčarenje pravi direktnu štetu državnom budžetu.

Carinici i policajci su često izloženi opasnostima prilikom praćenja, kontrole i otkrivanja rečnih krijumčara nafte, a kako se navodi, u nelegalnom prometu akciznih proizvoda ima i elemenata organizovanog kriminala, što zahteva blisku saradnju svih organa koji se bave suzbijanjem sive ekonomije.

Carinici su prošle godine u saradnji sa Tržišnom inspekcijom onemogućili i uvoz više od 28 tona goriva, koje je bilo lažno predstavljeno kao "impregnator za drvo". Lane je zaplenjeno više od 155 tona nafte koja je u pet cisterni transportovana za uvoznika iz Kragujevca, a prema podnetoj dokumentaciji, u njima se nalazio organski rastvarač na koji se ne plaćaju dažbine, pa bi uvoznik lažnim predstavljanjem robe oštetio državni budžet za više od 9,3 miliona dinara.


Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je da sve zemlje u Evropi imaju problem sa nekom vrstom zloupotrebe u vezi s gorivima, pre svega zbog visokog učešća fiskalnih dažbina u ceni goriva.

- Nema zemlje koja je to svela na nulu - kaže Mićović.

On navodi da su se 2011. i 2012. ogromni iznosi novca iz sivog tržišta koji su pokradeni iz državnog budžeta po osnovu akcize prelili u privatne džepove, te da je poseban problem u to vreme za naftne kompanije bilo to što je ilegalno tržište smanjilo legalnu potrošnju dizela i potrebu za proizvodnjom i uvozom evrodizela.

- Ne može u potpunosti da se spreči šverc na Dunavu, granice ka nekim zemljama su nam takođe i dalje porozne. Ali, naglašavam, to uopšte nije u onoj meri u kojoj je bilo prethodnih godina. Sve je to daleko manje nego što je to bilo ranije - rekao je Mićović.

CRNE 2011. I 2012.

U naftnim kompanijama Srbije navode da je sivo tržište 2011. i 2012. uzelo najviše maha. Tada je, kako se procenjuje, državni budžet oštećen za sumu između 70 i 100 miliona evra. Bez ozbira na smanjenje sivog tržišta poslednjih godina, kažu u Udruženju naftnih kompanija Srbije, država nikada ne sme da prestane da vodi računa o tome da li je možda pronađen neki novi kanal zloupotrebe.