U SRBIJI godišnje nestane oko 1.500 osoba, ili u proseku oko četiri ljudi dnevno "propadne u zemlju". Najveći broj njih - više od 96 odsto - policija pronađe, a oni kojima se potpuno izgubi trag izvrše samoubistvo, ili se vrate kući, a porodica ne obavesti nadležne organe. Nekolicina nestalih završi u kandžama trgovaca ljudima.

Nestanak Andreja Stojića iz Beograda u novembru, Biljane Đorić u decembru prošle godine, a potom i Sanje Grujić, Olgice Todosijević i dve devojčice iz Vršca u januaru ove godine samo se neki od slučajeva koji su digli javnost na noge. U protekla tri meseca, policija je tragala za najmanje desetoro ljudi, od kojih su neki, na sreću, pronađeni živi i zdravi.

Nezvanične informacije govore da se najviše nestanaka prijavi u velikim gradovima, kao što su Beograd, Niš i Novi Sad, ali sve su češći slučajevi da nestanu ljudi u manjim mestima, ili čak selima.

Godinama unazad među nestalima je najviše maloletnika, koji beže zbog loših ocena u školi i ljubavnih problema. Osim mladih često se gube stare i senilne osobe koje odlutaju, pa ne umeju da se vrate kući. Tu su i psihički bolesnici, usamljenici i suicidne ličnosti, dužnici...

- Od kad je sveta i veka, deca umeju da priprete da će otići i da se neće vratiti kući. S vremenom, zbog tragičnih događaja, to je postala ozbiljna pretnja. Jedan broj dece to zloupotrebljava i begom od kuće postaju "zvezde" u okruženju - kaže Aleksandra Janković, psiholog.

- To je jedan vid emocionalne ucene u vezi sa roditeljima i bliskim okruženjem. Oni svakako nisu dovoljno svesni posledica. Vode se time da će im roditelji oprostiti, ali šta kada zaista budu u opasnosti. Ključno pitanje je kakav je to odnos roditelja i deteta kada se ono plaši da se vrati kući.

U toku prošle godine, na specijalizovan broj prijavljen je nestanak dvadesetoro dece starosti do 18 godina. Srećom, svi su pronađeni, a preovlađuju devojčice koje su pobegle od kuće zbog tinejdžerskih problema.

- Prijavljuju se i otmice dece koju izvrše jedan od roditelja, a naša iskustva govore da se u retkim slučajevima radi o otmicama kriminalnih grupa - kaže za "Novosti" Katarina Ivanović, iz organizacije "Astra", koja koordiniše telefonskim brojem za nestalu decu. - Nadamo se da će, uskoro, početi da funkcioniše i takozvani "tijanaalert" - sistem alarmiranja celokupne javnosti u slučaju nestanka deteta, nazvan po maloj Tijani Jurić, koja je pre godinu i po dana nestala, a kasnije se ispostavilo i brutalno ubijena. Ovaj sistem omogućiće da se potraga za nestalim detetom proširi na sve društvene sfere.

BEZ TRAGA

* POLICIJA pronađen veliki deo nestalih, pa ipak, od 1990. do 2006. godine, "u zemlju je propalo" više od 1.000 ljudi - 123 dece, oko 300 žena i 680 muškaraca, pokazuju evidencije.

* OD 2006. do jeseni 2011. godine ukupno je zabeleženo 10.373 nestanka, od čega 611 ljudi nikada nije pronađeno.

"Astrini" SOS telefon za prijavu eventualne trgovine ljudima u toku prošle godine zazvonio je oko 2.500 puta, a identifikovano je ukupno 40 slučajeva trafikinga. U najvećem broju slučajeva radi se o seksualnoj i radnoj eksploataciji, ali i prinudi na prosjačenje i vršenje krivičnih dela.

TIJANIN ZAKON

U JULU 2015. godine usvojen je Tijanin zakon koji predstavlja izmenu člana 72 Zakona o policiji. Inicijativu je pokrenuo otac brutalno ubijene Tijane Jurić (15). Najvažnija stavka usvojenih izmena glasila je da "potraga za nestalim licem počinje odmah i traje dok se lice ne pronađe". Pre izmena taj rok je bio najčešće od 24 do 48, a u nekim i 72 časa.

- Ponude poslova, odnosno radnog angažovanja, uglavnom su mamci, kojim trgovci "privole" žrtve da im se jave - ističe naša sagovornica. - Zato u belom roblju najčešće i završe građani koji tragaju za poslom, oni koji su na udaru egzistencijalne krize i ljudi sa margine društva.

PROCEDURA

UKOLIKO nestala osoba ne bude pronađena ni posle pet godina, porodica ima mogućnost da je u vanparničnom postupku proglasi umrlom. Rešenje se, međutim, povlači, ako se ispostavi da je osoba živa.

Zanimljivo je, međutim, da državljani Srbije najčešće završe kao žrtve baš u našoj zemlji, a ne u inostranstvu, kako se obično misli. Poslovne ponude o angažovanju u mestu prebivališta, zato se, tvrde u "Astri", jednako obazrivo moraju proveriti kao i one koje nude zaposlenje u nekoj stranoj državi.