KLjUČNI razlog za pad vojnog helikoptera Mi-17 kod Surčina jeste niz grešaka i nesporazuma između posade i kontrole letenja, zabeleženih u poslednja dva minuta pre tragedije.

Ovo je jedan od najvažnijih zaključaka stručne komisije za ispitivanje uzroka pada vojne letelice, koji je naveden u jednom od dodataka osnovnom izveštaju o rušenju helikoptera, na gotovo 300 stranica.

Dodaci koji su, posle uklanjanja oznake tajnosti, izašli na svetlo dana sadrže i izjave svih ključnih aktera drame, zapisnike o radu vojnih istražitelja, stenograme i audio- snimke razgovora preko radio-veze posade sa operativnim centrima i kontrolom letenja, ali i zapise telefonskih razgovora organizatora poslednjeg leta helikoptera Mi-17. Aneksi, između ostalog, sadrže i izjavu generala Bandića koji tvrdi da mu je ministar zdravlja Zlatibor Lončar lično saopštio nameru da prisustvuje sletanju. U ostalim dokumentima navedeno je i da "nije sigurno da će prihvatu bolesne bebe prisustvovati ministar odbrane Bratislav Gašić".

Komisija RV utvrdila je da neposredno pre nesreće Kontrola letenja nije imala objektivnu procenu pozicije helikoptera iznad Aerodroma "Nikola Tesla". Do nesporazuma je došlo već tokom prilaženja letelice tački predviđenoj za sletanje.

Pilot Mehić je Prilaznoj kontroli letenja Beograd prijavio da se vazduhoplov nalazi na visini od 140 metara od piste. Kontrolni toranj primio je ovu informaciju shvativši, po pravilima koja važe u civilnoj avijaciji, da je reč o - nadmorskoj visini. Kako je Aerodrom "Nikola Tesla" na 102 metra nadmorske visine, kontrolor na tornju je zaključio da je vojna letelica na svega 38 metara iznad piste.

Vođen zaključkom, kontrolor Mehića nije upozoravao da sa visine na kojoj se nalazila posada nije ni mogla da uoči pistu, zbog niske baze oblaka. Štaviše, kontrolor je posadi preporučio da helikopter prevedu u režim "lebdenja" nad pistom, što je u slučaju letelice Mi-17 gotovo nemoguće.

"Posmatrajući odraz sa radara koji nisu namenjeni za precizno navođenje letelica, kontrolor posadi daje informaciju da je tačno na pragu piste. Međutim, u tom trenutku helikopter se nalazio visoko i bočno udaljen od piste", konstatovala je komisija. Za to vreme posada u kabini grozničavo je pogledom tražila pistu ispod sebe. To je, kako navodi zaključak, stvorilo uslove za uvođenje helikoptera u nepravilan položaj, posle čega je krenuo ka zemlji.

Neverovatnu nisku nesporazuma i grešaka na nebu nad Surčinom komisija je obrazložila različitim načinom razmišljanja vojnih pilota i kontrolora letenja i odsustvom navike na zajednički rad.

Iz objavljenih dodataka vidi se i da su uslovi za letenje 13. marta uveče bili izuzetno loši. U meteorološkom izveštaju koji je Komisiji dostavila Agencija SiCG za kontrolu letenja (SMATSA), donji sloj oblaka je u 22.30, neposredno pred pad helikoptera, bio na svega 35 metara iznad zemlje. Deset minuta kasnije, bio je na koti od 20 metara, posle čega je pao na nulu. Donja linija oblačnosti u noći tragedije neprekidno je opadala od 21 čas.

OBRUŠIO SE KA TLU Komisija je, kako je navedeno u prilozima izveštaja, u potpunosti rekonstruisala šta se događalo u poslednjim trenucima leta. Na kobni epilog uticala je velika masa helikoptera od oko 8.500 kilograma i izuzetno velika brzina u trenutku kontakta sa tlom. Istražitelji RV i PVO utvrdili su i da su svi lomovi nastali tokom kretanja letelice po tlu, odnosno da je helikopter u vazduhu bio potpuno ispravan.

U prilozima izveštaja, navedeno je i da se "meteorološka situacija tokom leta pogoršavala, o čemu posada nije dobijala dovoljno informacija". Konstatovano je i da je zabeleženo znatno pogoršanje meteo-situacije između prvog i drugog prilaza tački sletanja, što posadi takođe nije bilo predočeno.

"Posada nije izvršila ni uvod u stvarnu meteo-situaciju i prognozu vremena za period letenja, odnosno nije zvala dežurnog meteorologa, već se oslonila na informacije koje je mobilnim telefonom dobila od generala Bandića.

Na mestu udesa pronađena je i Mehićeva pilotska mapa, na kojoj je trasa leta ucrtana olovkom, što potvrđuje da je na zadatak posada krenula nepripremljena.

Uzrok pada helikoptera treba tražiti i u odluci da se on prizemlji na Aerodrom "Nikola Tesla". Tokom leta iz Raške Prilazna kontrola letenja Beograd posadi je saopštila da je prihvat organizovan na Aerodromu "Nikola Tesla", iako je prvobitni cilj bio na Banjičkom visu.

"Promena destinacije u letu nepovoljno je uticala na izvršenje zadatka, jer je surčinski aerodrom posadi nedovoljno poznat. Odluka o promeni destinacije doneta je već tokom leta za Rašku, a posada je obaveštena više od sat vremena kasnije", navedeno je u pratećoj dokumentaciji.

Odluka da se prihvat bebe izvrši na "Nikoli Tesli" doneta je u razgovoru generala Bandića i rukovodioca Operativnog dežurnog tima, a na osnovu informacije da je meteo-situacija na Banjici sve složenija i da tamo nema uslova za sletanje. To je ličnim uvodom procenio general Predrag Bandić.