NAJVEĆA nabavka vojne opreme za VS koja je podrazumevala obnavljanje i prilagođavanje sistema veza novoj vojnoj i državnoj doktrini, a koja je koštala 70 miliona dolara, gotovo šest godina posle njene realizacije nalazi se pod ozbiljnom istragom.

Deo nabavljene opreme uopšte ne radi, deo radi sa velikim iskakanjima i istraga sada postavlja pitanje ko je kumovao ovim nabavkama. Afera nije ni nova, ni nepoznata - jedino što je bila vešto skrivana od očiju javnosti. Posle saslušanja nekadašnjih prvih ljudi iz Uprave veze na red stižu i drugi.

A počelo je odlukom Ministra odbrane Dragana Šutanovca od 4. oktobra 2007. godine da se krene u pribavljanje sredstava posebne namene na osnovu plana Uprave za telekomunikacije i informatiku GŠ koji je podrazumevao kupovinu telekomunikacionih sistema za rad u novoopredeljenim frekvencijskim opsezima.

Prema tvrdnjama izvora „Novosti“, od oktobra pa do decembra 2007. godine napravljen je niz što proceduralnih što neobjašnjivih grešaka i propusta zbog kojih je ceo posao dobrim delom upropašćen.

Izvori „Novosti“ navode da ministar odbrane nije imao nijedan validan pokazatelj na osnovu koga bi mogao doneti odluku o pribavljanju opreme jer nije napravljena taktička studija o uticaju sredstava na borbenu gotovost, odnosno glavni projekat budućih integrisanih sistema veze Vojske Srbije iako je grupa eminentnih vojnih stručnjaka radila na testiranju opreme koja je bila „igri“ za nabavku.

Glavni projekat na taktičkom nivou, prema nekim dokazima, izrađen je polovinom 2008. pošto su sredstva 2007. kupljena.

U tenderu, odnosno zahtevu za dostavljanje ponuda za dodelu poverljive nabavke (pov. br. 1370-14 od 31. oktobra i br. 141-2 od 29. oktobra 2007) navedeni su tehnički uslovi koje moraju da ispune ponuđeni radio-relejni uređaji i multipleksni uređaji kao i kriterijumi za ocenu istih tehničkih karateristika vrednovani sa 40 bodova. Ocena tehničkih karakteristika, kako je dalje navedeno, biće data po „kriterijumima“ naručioca - koji nisu definisani?

I to je, prema izvorima našeg lista, otvorilo vrata za zloupotrebu.


Reagovanje generala Milana Stanimirovića, koji je pomenut u tekstu o spornoj nabavci vojne opreme:

NEMAM NIKAKVE VEZE SA TENDEROM

Nikada nisam privođen ni zbog kakvih zloupotreba u nabavci sredstava veze za vojsku - tvrdi za „Novosti“ penzionisani general Milan Stanimirović. On negira i da je imao bilo kakve veze sa tenderima, javnim pozivima i cenama radio-sistema.

- Nisam privođen, niti sam bio na informativnom razgovoru, a nikad niko iz istražnih organa nije ni kontaktirao sa mnom - decidan je Stanimirović. - Sa nabavkom sredstava za komunikacije nemam nikakve veze, niti sam na bilo koji način učestvovao u određivanju uslova niti izboru proizvođača.

Stanimirović, koji je bio načelnik Uprave za telekomunikacije Generalštaba VSCG, objašnjava da mu je aktivna vojna služba prestala 31. decembra 2005. godine, u vreme kada je na dužnosti načelnika Generalštaba nalazio Ljubiša Jokić, ministar odbrane bio Zoran Stanković, a predsednik republike Boris Tadić.

Dužnost je predao mesec dana kasnije tadašnjem pukovniku Predragu Rajiću. On se na tom mestu zadržao do kraja 2006, kada ga je zamenio u to vreme pukovnik, a kasnije general, Radivoj Vukobradović.

- U mom mandatu nije bilo tendera, određivanja cena i sastavljanja ugovora - objašnjava general.

- U to vreme doneta je odluka da se kupe nova sredstva veze. To znači da je samo tada prikupljena dokumentacija za početak procedure nabavke. Prvi korak je podrazumevao i obilazak potencijalnih stranih proizvođača i prikazivanje mogućnosti njihovih sistema. Tu se moja uloga završava, jer sam ubrzo penzionisan.

On naglašava da vojska i danas čuva dokumentaciju u kojoj su svi ugovori i papiri iz kojih se vide činjenice o sklapanim poslova.

- Dovođenjem mog imena u vezu sa potencijalnim zloupotrebama naneta mi je nenadoknadiva moralna i profesionalna šteta - kaže Stanimirović, koji je posle napuštanja vojske radio kao konsultant u više renomiranih preduzeća za telekomunikacije.


OTPOR U TRUPI OD STARTA

NAJODGOVORNIJI stručnjaci na polju telekomunikacija u Vojsci nisu sedeli skrštenih ruku. Od samog početka su ukazivali na nepravilnosti i nelogičnosti u ovom postupku nabavke, što su mnogi platili i karijerama.

Između ostalih na nepravilnosti i propuste u sprovođenju postupka nabavke ukazao je pisanim aktom (pov. broj 1370-49 od 27. novembra) potpukovnik Rajko Petrović, član Komisije za nabavku, koji je bio određen za rukovodioca projekta „Oprema vojske telekomunikacionom opremom“.

Takođe, pukovnik Kovačević, koji je bio predsednik Komisije u više navrata, usmeno i pismeno se protivio postupcima tenderisanja, kao i pravnik, poručnik Ivković, i svi su oni veoma brzo „raspoređeni“ na nove dužnosti.


VERIFIKACIONA ISPITIVANJA

Da bi neka sredstva uopšte ušla u obzir za opremanje jedinica vojske, prema pravilima rade se njihova testiranja.

Prilikom testiranja, odnosno verifikacija karakteristika jedan od glavnih uslova da ta sredstva dođu u obzir za nabavku jeste mogućnost da se ona mogu uklopiti u postojeći sistem Vojske. Konkretno nova sredstva veze su morala biti kompatibilna sa postojećem strukturom telekomunikacija Srbije na koje se oslanja ceo vojni sistem.

Opremu koja je mogla da dođe u obzir za nabavku opitovali su i u laboratorijama proizvođača i u našem Tehničko-opitnom centru pukovnici Zoran Filipović, Veselin Gredić i pukovnik Bandić iz Uprave veze, i oni su imali sasvim jasne nalaze koja oprema je najbolja, odnosno zadovoljava sistem. Njihova mišljenja nisu poštovana.