SVI su znali ko je on. Niko ga nije prijavio! Niko ga nije kontrolisao...

Ovakav raport dobili su reporteri "Novosti" od svih nadležnih u Vojvodini, koji su morali da prate Mladena Ogulinca (52), monstruma iz Starih Ledinaca silovatelja i ubice Marije Jovanović (8), devojčice iz komšiluka. O osuđivanom svirepom psihopati, posle odslužene kazne nisu vodili računa ni sud, ni policija, ali ni Klinika za psihijatrijske bolesti KC Novi Sad, u kojoj se zločinac lečio. Ni meštani Starih Ledinaca posle najnovijeg zločina nisu prijavili komšiju, iako su tvrdili da su godinama pozivali policiju da interveniše zbog čestog presretanja dece.

Više od dve decenije, koliko je prošlo od prvog pokušaja silovanja, u Mladenu Ogulincu je stasavala nova klica zla, koju je sve te godine, očigledno nosio u sebi. Osumnjičeni za monstruozni zločin, koji je potresao Srbiju, još 1989. godine, bio je osuđen na deset meseci zatvora zbog pokušaja silovanja D. M. iz istog sela. Uz to, tada mu je izrečena i mera obaveznog lečenja od alkoholizma, navode za "Novosti" iz Višeg suda u Novom Sadu, gde mu je pre 21 godinu i suđeno. Odslužio je svoje i bez kontrole nastavio slobodno da živi kao sav normalan svet.

- U Centralnom zatvoru u Beogradu tada je proveo osam meseci - kaže sudija Svetlana Tomić-Jokić, portparol Višeg suda. - Za to vreme se i lečio od alkoholizma, da bi posle toga bio pušten na slobodu. Ali, nije bilo nikakvih mera obaveznog nastavka lečenja na slobodi ili javljanja nadležnim organima.

Sve se to zbivalo pre 20 godina, a obavezu javljanja, Ogulinac bi, dodaje sudija Tomić-Jokić, imao samo da je kazna bila uslovna. Ovako, on je, posle osmomesečnog ležanja u zatvorskoj bolnici, izašao na slobodu, bez upozorenja da bi mogao da ponovi delo.

I, tačno dve decenije kasnije - ponovio ga je. Na monstruozan način, zavivši u crno porodicu Jovanović, koja živi u njegovom neposrednom komšiluku.

- Podatke o pacijentima osumnjičenim za krivična dela i njihovim bolestima može dati samo sud, ali koliko je meni poznato, ime Mladena Ogulinca nije u evideniciji naše ustanove - kaže za "Novosti" dr Nikola Vučković, upravnik Klinike za psihijatrijske bolesti KCV, u okviru koje radi i odeljenje za lečenje od alkoholizma.

Prema njegovim rečima, mera obaveznog kućnog lečenja, posle onog zatvorskog, izriče se najčešće na tri godine. U okviru toga, posle obavljene kontrole, sudu se na šest meseci saopštava zvaničan stručni nalaz. Ali, u slučaju Ogulinca to se, očigledno, nije dogodilo.

Monstrum iz Starih Ledinaca je tako nastavio da živi slobodno i šeta i tim selom i Novim Sadom, u koji se, u međuvremenu, preselio. Kao rezervista tadašnje JNA, nekoliko meseci proveo je na ratištu u Hrvatskoj, gde je, između Sarvaša i Osijeka, bio snajperista! Neposredno po povratku u Novi Sad, oženio se konobaricom, sa kojom je živeo u svom stanu u Futoškoj 22.

- Nisu bili agresivni prema ostalim stanarima, ali je bilo nesnosno živeti pored njih. Stalno su pijančili, često su u dvorište dovodili pijano društvo. Ogulinac je tu ženu stalno tukao, često naočigled svih nas - priča Ogulinčeva bivša komšinica V. O.

U Stare Ledince Ogulinac se vratio pre petnaestak godina. Među meštanima mirnog fruškogorskog sela "važio" je za čudaka, koji je voleo čašicu, što potvrđuje da je na dan svirepog ubistva deteta, pod izgovorom da hoće da se igra, poveo devojčicu svojoj kući, gde je popio litar votke!

- Plašili smo ga se, jer je bio agresivan i često je dolazio u sukobe s ljudima i, pokazujući neki karton, govorio: "Ja sam lud, mogu da te ubijem, ali neću biti osuđen, a ti hoćeš ako ubiješ mene" - govore sada stanari Ulice Vuka Karadžića, u kojoj je živeo i nasilnik.

Pojedini meštani tvrde da su nekoliko puta pozivali policiju i upozoravali na Ogulinčevo ponašanje. Žena, čiju je ćerku pre nekoliko godina zvao preko telefona da dođe kod njega kući, tvrdi da je slučaj prijavila policiji, ali da ništa nije preduzeto. U policiji sada, saznajemo, proveravaju da li je bilo prijava protiv Mladena Ogulinca. U Višem sudu u Novom Sadu podnet je i zahtev za sprovođenje istrage.

O njegovoj prekoj naravi, posebno kada je pod "gasom", svedoči i Miroslav Ninković, koji je sa njim radio pet godina u jednoj pekari u Starim Ledincima:

- Poricao je da je izvršio prvo silovanje. Bio je agresivan i vrlo grub kada popije, stalno je dolazio u sukobe s ljudima. Jednom je potezao i nož, a nekoliko puta sam ga spasavao da ga ne ubiju ljudi sa kojima je dolazio u sukob. Kamo sreće da nisam.

Da li je Ogulinac zaista imao "papir" da sa njegovom psihom i nije baš sve u redu, kako je znao govoriti, teško je utvrditi. Po njegovom izlasku iz Centralnog zatvora i lečenja od alkoholizma, novosadskoj policiji, saznajemo, iz te ustanove nije dostavljen nalaz niti mišljenje.

- To se nikada ni u jednom, pa ni u Ogulinčevom slučaju, nije dogodilo da Bolnica centralnog zatvora ili neka druga zdravstvena ustanova gde se osuđeni leče, policiji dostavlja lekarski nalaz - kažu u Policijskoj upravi u Novom Sadu.


***************


Od osmogodišnje Marije Jovanović, na lokalnom groblju, oprostilo se 3.000 ljudi iz Starih Ledinaca i okolnih mesta


I BELIM RUŽAMA ISPRATILI ANĐELA


MALO sremsko mesto Stari Ledinci zgrčilo se u utorak popodne u krik. Oko 3.000 duša, trostruko više nego što ima Ledinčana, ispratilo je na večni počinak Mariju Jovanović.

Od kuće Slobodana i Gordane Jovanović, nema kolona zgrčenih lica iz susednih Novih Ledinaca, Rakovca i Novog Sada, oko 15 časova krenula je na poslednji ispraćaj njihove ćerke. Na čelu beli krst u rukama komšije Raše Aleksića (13). Za njim beli mali sanduk na lafetu, prekriven belim ružama. Slobodan i sam skrhan pridržava suprugu Gordanu koja jedva korača, prikovanog pogleda za mali sanduk.

- Mako moja, sunce moje, šta se ovo dogodi... - mrmljala je slomljena Gordana.

Reka tuge zastala je pred hramom Svetog Nikole. Dok je služeno opelo, mnoštvo ljudi čekalo je napolju, ali čuo se samo šapat.

- Ovoliko tuge nije se nadvilo nad ovo selo još od 1943.godine kada su Nemci i ustaše u crkvu saterali i zapalili 180 meštana - kaže starina Stevan Jovanović (75). - Kad neko može da naudi detetu, taj nije čovek, to je monstrum.

Vaspitačica Slavica Veselinović, u čijoj je grupi do prošle godine bila Marija, kaže da je ona bila krotko i poslušno dete. Takva je bila i u prvom razredu koji je nedavno završila u OŠ "Jovan Jovanović Zmaj" u Novim Ledincima.

Mesno groblje na vrhu je uzvišenja do kojeg se uspinje asfaltirani put dug 800 metara. Kako se reka tuge približavala tek iskopanom malom grobu, jecaji su postajali sve glasniji.

- Mako moja, oči moje, šta nam uradi monstrum? Ko će sada mamu dočekivati na prozoru poljupcima? Dušo moja, sad si na sigurnom, među anđelima - ječala je Gordana Jovanović, a Slobodan je nemo otirao suze sa svog lica.

Dok je sanduk sa majušnim telom spuštan u grob, po želji porodice, niko nije izgovorio ni reč oproštaja. Sve reči sveta nemoćne su pred tolikim užasom.


MLAĐI BRAT

KOMŠINICA porodice Jovanović kaže da je na poslednjem ispraćaju Marije nedostajao samo njen mlađi brat, četvorogodišnji Ognjen. Poslali su ga u Karavukovo kod rođaka.

- Mnogo je Maka volela svog brata. Na velikom odmoru u školi pojela bi samo polovinu kifle ili sendviča. Drugu polovinu donosila je Ognjenu da ga nečim obraduje - kažu komšije Jovanovićevih.


(J. S.)