MINISTARSTVO pravde Srbije ubrzano priprema molbu za izručenje bivšeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića. Velika Britanija je, kako je izjavila ministarka pravde Snežana Malović, pre dva dana zatražila dodatnu dokumentaciju o ovom slučaju.
- Molba Srbije za izručenje Ganića biće dostavljena u najkraćem mogućem roku nadležnima u Velikoj Britaniji - izjavila je Malovićeva.
Ona objašnjava da Srbija i Velika Britanija imaju različite pravne sisteme i da je zato procedura podnošenja molbe za izručenje složenija. Ona, pored molbe, podrazumeva i dostavljanje odgovarajuće sudske dokumentacije sa pratećim dokazima.
U kom smeru će se odvijati ovaj postupak, za sada nije poznato. U Ambasadi Velike Britanije u Beogradu kažu da je ekstradicioni postupak u toku, ali da više informacija ne mogu da daju.
Sličan odgovor smo dobili i u sudu u Londonu u čijem je pritvoru zadržan Ganić. Zna se samo da je dužan da se ponovo pojavi u sudnici 29. marta, a da Srbija ima rok od 45 dana da upotpuni molbu za izručenje sa dokumentacijom.
U ovom sudu kažu i da se u sudskim spisima ne navodi razlog zbog koga je bivši član ratnog Predsedništva ponovo pritvoren. "Novosti", međutim, nezvanično saznaju, da je Ganić hteo da se vrati u Sarajevo, kako bi izbegao "eventualno izručenje Srbiji".
Postupak izručenja Ganića sprovodiće se prema Evropskoj konvenciji o ekstradiciji i dodatnim protokolima. Prema njoj, Srbija uz molbu za izručenje, prilaže kopije odluke o izvršenju kazne ili rešenje o hapšenju ili bilo koji drugi pravni akt, opis krivičnih dela zbog kojih se traži njegovo izdavanje, vreme i mesto kada ga je navodno počinio...
Ganićevo izručenje zatražile su i Srbija i BiH.
- Konvencija ne kaže da mi imamo prednost - objašnjava profesor krivičnog procesnog prava dr Goran Ilić. - Sud će ceniti sve okolnosti, a pre svega težinu krivičnog dela, mesto gde su izvršena, državljanstvo tražene osobe.
Dokazi o slučaju "Dobrovoljačka", za sada nesumnjivo pokazuju da je napad na kolonu JNA koja se povlačila iz Sarajeva bio planiran. Ovo su potvrdili snimci razgovora koje su vodili muslimanski vojni i politički zvaničnici za vreme samog napada, a koje je su obelodanile vojne službe posle samo nekoliko dana.
- Slušač zove posrednika - počinje jedan od presretnutih razgovora. - Kažu da se kreću troja kola od pozorišta.
- Prenesi svojim jedinicama da ne uništavaju ništa.
- Primi izveštaj od Teritorijalne odbrane: ne dirati kola Unprofora. Sve ostale kretnje, bilo koje vrste, vozila JNA, ne dozvoliti i uništiti.
Kada je kolona JNA već krenula, u razgovor sa "centralom" se ubacuje "Zagi", što je bilo šifrovano ime za jednu od muslimanskih jedinica na terenu.
- To je volja predsednika, j.... mu sve. Slušaj!
- On je prisiljen da govori. Mi radimo ono što sam vam rekao! Megafon u ruke, reci da stanu ili rokaj.
- Slušaj ti... nema kretanja kolone dok ne dođe do sporazuma, je l ti jasno?! Neka sve jedinice deluju po vojsci koja izlazi.
- Ostalo je malo ovih u komandi, pešadija izašla. Da li da dejstvujem po njima?
- Dejstvovati po njima.
- Primili smo.
Nedugo posle ovih reči, kada su kola u kojima je bio Alija Azetbegović skrenula, TO muslimanskih snaga zapucala je na kolonu JNA koja se izvlačila iz Sarajeva. Epilog je bio sledeći: posle masakra na strani JNA je ostalo 40 žrtava - 18 ubijenih i 22 ranjena.
U decembru 2008. godine, istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, doneo je rešenje o sprovođenju istrage protiv 19 osoba, među kojima je i Ganić. Pred Ganića tu su i tadašnji komandant Štaba TO BiH Hasan Efendić, zamenik šefa MUP Jusuf Pušina, visoki oficiri bivše Armije BiH Jovan Divjak i Fikret Muslimović, komandant specijalne jedinice policije Dragan Vikić, osnivač "zelenih beretki" Emin Švrakić i osnivač "zelene lige" Zaim Batković Zagi, kao i pripadnici policije Jovica Berković, Rešad Jusufović, Jusuf Kecman, Damir Dolan, Ibrahim Hodžić, Ismet Bajramović Ćelo (u međuvremenu je preminuo) i Dževad Topić, Topa.
Naučni i politički život Sandžaklije Ganića bio je kontroverzan. U prvom je bio uspešan, sa biografijom punom naučnih dostignuća, dok ga je politika kojom se bavio u vreme tragičnih događaja u BiH dovela iza - rešetaka.
Rođen je pre 64 godine u Sebečevu kod Novog Pazara. Doktorirao je na Tehnološkom institutu u Bostonu. Po povratku u bivšu zemlju postaje direktor UNIS instituta u Sarajevu. Bio je i gostujući profesor na "Lomonosov" univerzitetu u Moskvi. Objavio je više od stotinu naučno-stručnih radova.
Na prvim višestranačkim izbrima u BiH u jesen 1990. kandidovao se za člana Predsedništva BiH kao kadar Stranke demokratske akcije. Prošao je jer se kandidovao kao Jugosloven.
Najzanimljiviji deo političke biografije odnosi se upravo na događaj zbog kojeg čeka ekstradiciju iz Velike Britanije u Srbiju. Reč je o napadu na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici 2. i 3. maja 1992.     

SRBIN
- U TURSKU sam došao sa željom da dobijem oružje kako bi se BiH uspešnije branila od srpskih napada (izjava iz 1992).
- DOK je bio u Srednjoj tehničkoj školi u Novoj Varoši, u knjizi škole vođenoj od 1961. do 1965. godine, pisao je da mu je narodnost - srpska.
- KRAJEM 1999. godine, Ejup Ganić je u Sarajevu, kako su pisali mediji, izbacio iz stana Milenka Ćorovića i njegovu porodicu i uselio se u njihov stan od 137 kvadrata u centru grada. Otkupio ga je za samo 14 hiljada maraka.
- LJUBLJANSKOM listu "Sarajevo" izjavio je svojevremeno da su "bosanski muslimani srpskog porekla".
- PRIČAO je i da je trebalo da se udruži sa Srbima, kao i da je "Sandžak deo Bosne".

MILUTINE, SVE JE ZATVORENO!
Drama je počela onog momenta dok je još Alija Izetbegović bio u vojnoj koloni koja je napuštala Sarajevo. Od tog trenutka počinje dijalog između Ganića i Kukanjca, putem radio veze. Ganić za dokumentarnu emisiju BBS o raspadu Jugoslavije prenosi dijalog sa Kukanjcem:
- Milutine, sve je zatvoreno oko tebe. Ptica ne može izaći. Ispod tebe je prokopan tunel. Vodi računa da se predsedniku (misli na Izetbegovića op. a.) ništa ne dogodi. Fino ćeš da izađeš. Ti znaš da smo dobro sarađivali. Smiri se, Milutine. Jedna mala greška i ideš u zrak do Trebevića - priseća se Ganić dijaloga sa Kukanjcem.

PLAVI ŠLEMOVI
ZloČin u Dobrovoljačkoj ulici urezao se u pamćenje komandantu "plavih šlemova" u BiH Luisu Mekenziju.
- Nisam nikada, baš nikada - od prvog momenta - verovao Ganiću - rekao je general pre nekoliko godina o bivšem članu ratnog Predsedništva BiH koga akademska i profesorska titula nisu sprečile da se nađe pod istragom za najteže zločine.