PORTPAROL tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić tvrdi za "Novosti" da postoje informacije prema kojima je protiv jednog Unmikovog funkcionera podneto mnoštvo krivičnih prijava, zbog trgovine ljudskim organima na Kosovu, ali i u BiH.
- Te prijave protiv njega su podneli kako Srbi, tako i Albanci - kaže Vekarić. - On je u Unmikovim snagama bio forenzičar, ali je sada, nažalost, u bekstvu u Južnoj Americi.
Naš sagovornik kaže da je srpsko tužilaštvo došlo do dokaza da je Unmik vodio istragu o trgovini ljudskim organima, ali da rezultate te istrage - ne zna.
- Tražili smo rezultate od Unmika, ali i informacije od Albanije, od koje je naše tužilaštvo zahtevalo istragu o trgovini ljudskim organima na severu Albanije, i čiji je tužilac bio na terenu - navodi Vekarić.
Vekarić, međutim, kaže da tužilaštvo do sada nije došlo do podataka da je u ovaj kriminal umešan nekadašnji predstavnik međunarodnih snaga na KiM, a danas šef francuske diplomatije - Bernar Kušner.
A, upravo njega kao jednog od najodgovornijih za teški zločin nad otetim Srbima i nealbancima, na koji je javno ukazala Karla del Ponte u svojoj knjizi "Lov", upiru prstom članovi nekadašnjih timova za pretrage pri Koordinacionom centru za KiM, kao i članovi porodica kidnapovanih i nestalih.
- Svi "putevi", od početka, od same ideje pa do transporta organa i prodaje bogatoj klijenteli u Evropi i Americi, vode do Bernara Kušnera, koji je uoči rata bio jedan od osnivača humanitarne organizacije "Lekari bez granica" koja je kasnije bila prisutna na Kosovu - tvrde izvori "Novosti" i iz Kosovske policijske službe.
- Pravi uslovi za realizaciju cele zamisli stvorili su se tek kad je Kušner postao šef misije Unmika na Kosmetu. To mu je omogućilo da uz pomoć Unmik policije osujeti sve tadašnje potrage predstavnika države Srbije, koji su u više navrata bili nadomak kidnapovanih Srba i nealbanaca na Kosmetu - navode nekadašnji predstavnici timova za pretragu, pri Koordinacionom centru za KiM. Zbog toga, tvrde, "nijedna pretraga nije dala rezultate, iako su mnogi od kidnapovanih tada bili živi i nalazili su se na Kosmetu".
- U svakom slučaju, izvesno je da je svaku ozbiljniju pretragu tadašnjeg tima osujećivala Unmik policija, tvrdeći da lokacije za koje smo pouzdano znali da se u njima nalaze naši kidnapovani članovi porodica - nisu bezbedne! Kad bismo došli nadomak cilja, oni bi nam zabranili da nastavimo, uz tvrdnje da su Albanci saznali za naše namere i da su nam životi ugroženi - tvrdi Milorad Pejčinović, vođa tadašnjeg tima za pretragu skrivenih zatvora i logora na Kosmetu. On objašnjava i da je Unmik policija sprečavala i svaki individualni pokušaj porodica da dođu do svojih kidnapovanih članova, uz obrazloženje "da je za pretragu određenih lokacija neophodna sudska dozvola, čime su Albanci koji su držali zatočene Srbe „kupovali vreme“ i dobijali mogućnost da menjaju lokacije sa zatočenicima".
- Najveći problem je bio u tome što su Albanci imali svoje veze u Unmiku, koji bi im dojavili svaku našu nameru oko pretraga terena. Tako je bilo i prilikom jedne od najozbiljnijih pretraga, koja je trajala tri dana. Kad smo došli nadomak jedne od sigurnih lokacija, Unmik nam je naredio da se povučemo, jer oni nisu u mogućnosti da nam garantuju bezbednost - navode izvori "Novosti".
Sve se to, objašnjavaju, odvijalo krajem 2000. i tokom 2001. godine, kad su kidnapovane Srbe Albanci držali u mnogobrojnim logorima i zatvorima na Kosmetu.


PROTOKOL
PROTOKOL o zajedničkim verifikacionim timovima za skrivene zatvore na Kosmetu, potpisan je između nadležnih organa tadašnje SRJ i Unmika, tek 5. novembra 2001. godine. Potpisan na insistiranje porodica kidnapovanih i otetih Srba, ali i pripadnika ostalih nacionalnosti, na osnovu mnogobrojnih saznanja o postojanju takvih lokacija na Kosmetu. Međutim, po rečima predstavnika KC za KiM, nije ispoštovan od strane Unmika, koji "pre svega nije poštovao poverljivost informacija".