GLAVNI pretres na suđenju jedanaestorici optuženih, kojim je trebalo da počne utvrđivanje istine kako je upaljena Hadrović džamija u Ulici generala Milojka Lešjanina, 17. marta prošle godine, u ponedeljak je odložen u Opštinskom sudu. Sudsko veće, kojim je predsedavala sudija Katarina Ranđelović, odlučilo je na zahtev tužilaštva da se dvojici optuženih Milanu Stanišiću i Aleksandru Krstiću sudi u odsustvu, jer se do sada nisu nijednom pojavili na suđenju.
Istovremeno, na suđenju se nije pojavio ni optužni Filip Jovanović, čiji su roditelji priložili sudu medicinsku dokumentaciju, zbog čega je predsednik sudskog veća predložila da se njemu odvoji postupak, kako bi glavni pretres počeo. Zbog ovog predloga, advokati odbrane zatražili su njeno izuzeće što je presednik Opštinskog suda kasnije odbio. To je bio povod da advokati zatraže i izuzeće predsednika niškog Opštinskog i Okružnog suda, a potom je novo ročište zakazano za 22. jul.
Na optuženičkoj klupi trebalo je da se nađu direktni akteri ovog nemilog događaja, Nišije Aleksandar Krstić (24), Davor Miljković (22), Dušan Mančić (20), Dragan Stefanović (22), Filip Jovanović (21), Ivica Stanojević (28), Dragan Cvetković (26), Petar Mišić (21), kao i trojica raseljenih lica sa Kosmeta s boravištem u Nišu - Milivoje Ničić (45) i Mihajlo Džudović (41) iz Prištine i Milan Stanišić (24) iz Uroševca.
Prvih deset optuženih sa ovog spiska uhapšeno je 19. i 20. marta prošle godine, odmah posle nereda i incidenata, dok je Mihajlo Džudović, identifikovan kao jedan od počinilaca i aktera događaja, uhapšen naknadno. Svi oni se terete za krivično delo učestvovanje u skupini koja izvrši nasilje, za šta je previđena kazna zatvora do pet godina. Optuženi su kao učesnici nereda, odnosno kao neposredni izvršioci paljevine, gađanja džamije kamenicama i nasilog provaljivanja vrata, dok u pretkrivičnom postupku nije utvrđeno da su imali kolovođu.
Interesantno je da na suđenju, kada započne, treba da se utvrdi odgovornost optužnih za paljevinu džamije, ali ne i nadležnih organa koji su bili dužni da zaštite ovaj istorijski spomenik iz 18. veka.
U centru Niša, na Trgu oslobođenja, uveče se okupilo više stotina osoba koje su izrazile solidarnost sa svojom uzgroženom sabraćom u našoj južnoj pokrajini. Okupljanje inače nije organizovala nijedna politička patrija ili nevladina organizacija, a posle 22 časa veća grupa je krenula ka obližnjoj Hadrović džamiji, koja je najpre zasuta kamenicama, a zatim su provaljena vrata i zapaljena je...
Dan posle paljenja džamije u centru Niša, pojedine političke partije su prozvale tadašnjeg prvog čoveka niške policije pukovnika Radisava Gvozdenovića, koji je u međuvremenu tvrdio da je policija postupila - ispravno. Predočio je da je prostor oko džamije obezbeđivalo desetak policajaca, a da su na terenu bili i načelnici odeljenja policije i saobraćajne policije.
- Ništa nije nagoveštavalo da bi mirni protest mogao da preraste u nasilje. Kada je kolona stigla do džamije, iz prvih redova se čuo poziv “Zapalite džamiju!” - istakao je Gvozdenović. - Kamenice su počele da lete iznad glava policajaca, a zapaljena flaša pogodila je zgradu. Veća grupa probila je kordon policije, a nekolicina je upala u zgradu. Buknula je vatra i požar se brzo proširio...

NAVIJAČI PARTIZANA
U SUDNICI Opštinskog suda u Nišu je bilo prisutno desetak mladića sa majicama FK Partizan, koji su negodovali tokom suđenja zbog čega je sudija upozorila da će isprazniti sudnicu.
U prvim reagovanjima posle paljenja džamije, tadašnji načelnik SUP-a Radisav Gvozdenović je obelodanio da je “veća grupa navijača Partizana probila kordon policije, a da je potom nekolicina upala u zgradu”.
Posle burne reakcije Kluba navijača Partizana i demantija da su učestvovali u nemirima 17. marta, više niko nije javno pomenuo i prozivao simpatizere beogradskog sportskog kluba.

ŽALBA DO STRAZBURA
IMAM za nišku regiju Mustafa Jusufspahić ocenio je da je sramota da krivci još uvek ne samo da nisu kažnjeni, već suđenje nije praktično ni počelo.
Jusufspahić je najavio da će se Islamska verska zajednica, zbog svih manjkavosti, posle završetka sudskog procesa u Srbiji, verovatno obratiti Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu.