KRIVI SU. Ubili su Veselina Boškovića, Zvonka Osmajlića, Dragana Vušurevića i Vučka Rakočevića i pokušali da ubiju Vuka Draškovića. Za ovaj zločin Milorad Ulemek Legija, Duško Maričić Gumar, Nenad Ilić Glavonja, Nenad Bujošević Rambo, Branko Berček i Leonid Milivojević Leo dobili su maksimalnu kaznu - 15 godina robije!
Sud nije našao dokaze da je ovo delo počinio i bivši šef tajne srpske policije Radomir Marković. U tom delu on je oslobođen, ali je zbog prikrivanja ovog zločina osuđen na 10 godina zatvora. Branko - Buca Đurić i Milan Radonjić, optuženi za pomoć u ubistvu - oslobođeni su, jer nema dokaza da su učinilo to što im je stavljeno na teret.
Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina, osuđen je na tri godine zatvora, jer je pomogao da se zločin prikrije. Za isto nedelo Dragiša Dinić i Vidan Mijailović osuđeni su na dve i jednu godinu zatvora.
Predsednik krivičnog veća, sudija Bojan Mišić u najveću, nedavno renoviranu sudnicu boj 1 Okružnog suda u Beograd, ušao je tačno u 12.15. Narednih sat i pet minuta čitao je i obrazlagao presudu. Optuženi su je saslušali naizgled mirno. U sudnici je vladala tišina. Čuo se samo glas sudije:
- Ovo je bio jedan težak krivični postupak, jer su sve vreme iznad nas, sudijskog veća, lebdele duše onih koji su nevino poginuli, ali i zbog težine emocija koje su izazvane ovim zločinom. Trebalo je vremena i napora da se sve materijalne činjenice prouče.
Sudija Mišić je napomenuo da je nezavisnost pretpostavka rada svakog suda i naglasio da petočlano sudijsko veće tokom ovog postupka, a posebno prilikom donošenja presude nije bilo "ničija marioneta, poslušnik, staralac bilo čijeg interesa" i dodao:
- Ne mrzimo, niti volimo tužioca, optužene, porodicu Milošević, porodice Drašković, Bošković, Osmajlić, Vušurević, Rakočević... Zato mislimo da smo bili u stanju da posle svega donesemo odluku najpribližniju pravdi.
Gledajući u oči optužene, njihove porodice, ali i rodbinu žrtava, sudija Mišić staloženo je govorio o tome kako na veće niko nije vršio pritisak, iako su se desile neke stvari koje bi mogle "na svakojake načine da se tumače":
- Dobio sam pismo poslato iz inostranstva, a pošiljalac se potpisao kao Kostolomić. Prošle godine mojim roditeljima je obijen stan, izvršena je premetačina, ali ništa nije odneto. Ovo ne govorim iz sažaljenja, već iz razloga da sve to nisam hteo da shvatim kao pritisak. Presudu smo doneli na osnovu dokaza ovde izvedenih i na osnovu ničega drugog!
Veselin Osmajlić, brat ubijenog Zvonka, tog trenutka je ustao i krenuo da izađe iz sudnice. Stražari, kojih je bilo u samoj sali oko 30, prvo mu nisu dozvolili, a onda su otvorili vrata. Za Osmajlićem je ubrzo izašao i Danilo Vušurević, otac nastradalog Dragana. Nezadovoljnih presudom bilo je i na "drugoj strani", pa su jedan po jedan krenuli da izlaze i prijatelji "beretki".
- Prilikom odmeravanja kazne bili smo prinuđeni da koristimo zakon blaži po počinioce, jer tako nalažu propisi - pričao je sudija Mišić. - Nije bilo moguće izreći ni smrtnu, a ni 40 godina. Izrečena im je maksimalno moguća kazna.
Delilac pravde posebno se osvrnuo na izjavu optuženog Maričića datu u policiji gde je detaljno opisan plan likvidacije "albanske mafije", a onda se poslednjem komandantu JSO i lično obratio:
- Bilo je sporno da li se ta izjava može koristiti, ali je Vrhovni sud Srbije odlučio da može i to je za nas dokaz. Sudijsko veće se prema toj izjavi odnosilo maksimalno kritično. Žao mi je kao predsedniku veća što Maričiću niste bolje iskoristili svoja procesna prava, često ste menjali branioce, a ni sa poslednjim niste imali dobru komunikaciju. Ostali ste pri tome da nećete da se branite dok ne budete oslobođeni čuvanja tajni i meni je žao zbog toga.
Maričić, sav u crnom, gledao je u pod. Ulemek je često, tokom čitanja presude, izdizao obrve "u čudu".
I u sredu, kao i tokom svih dana suđenja, jedini je iz pritvora došao u odelu. Rade Marković je bio u plavoj košulji i teget pantalonama, dok su ostali obukli majice i farmerke. Za njih kao da kazna nije bila iznenađenje.
Sudija Mišić potom je dodao da optuženi nemaju olakšavajućih okolnosti zato što su mislili, kako je naveo Maričić u izjavi, da treba da se "likvidira albanska mafija", jer je svakako reč o zločinu.
- Ovo ubistvo, sada slobodno mogu da kažem da je reč o tome, zaslužuje maksimalnu kaznu - rekao je na kraju predsednik krivičnog veća. - Smrtna kazna je ukinuta i ta odluka nije mogla biti izrečena, kao ni kazna od 40 godina. Prema propisima koji su se mogli primeniti izrečen je maksimum.
Sudija Mišić je na kraju konstatovao:
- Motivi za ovaj zločin nisu utvrđeni, jer su nejasni iako nema sumnje, prema rečima tužioca, da je reč o atentatu na Vuka Draškovića.

BEZ KRIVICE
OBRAZLAŽUĆI oslobađajuću presudu za generala Branka Đurića, bivšeg načelnika SUP Beograd, sudija Bojan Mišić rekao je da njegova krivica nije mogla sa sigurnošću da utvrdi, niti da se dokaže da je bio deo plana:
- Uprava kriminalističke policije SUP Beograd je prikupila dosta dokaza o samom događaju i to dok je na čelu beogradske policije bio upravo Đurić. On je njima bio i nadređeni i pretpostavljeni. Da je bio deo zločinačkog plana on bi verovatno učinio sve da ukloni tragove, a ne da ih prikupi.

LOGIKA NEDOVOLjNA
- SAMA logika, bez direktnih dokaza, nije bila dovoljna da se Rade Marković, Branko Đurić i Milan Radonjić, proglase krivim kao saizvršioci i pomagači u ubistvu - rekao je, pored ostalog, sudija Mišić. - Ceo ovaj tragičan događaj nije rasvetljen u potpunosti, ostalo je puno pitanja na koja nema odgovora. Ali, za sud je bitno da li ima dokaza da je neko kriv ili ne. Kod šestorice smo našli da su krivi za ubistvo, a Markoviću je dokazano da je pomagao učiniocima posle izvršenog krivičnog dela.

ZNAO JE
- KERTES je znao za događaj na Ibarskoj magistrali i znao je da se po medijima pominje da iza svega stoji država i Resor državne bezbednosti - rekao je delilac pravde. - Utvrđeno je da su dokumenta falsifikovana, da je drugi kamion dodeljen istom RDB.

PISMO ŽENI
PO izricanju presude sudijskom pultu prišao je Nenad Bujošević Rambo. Posle nekoliko reči razmenjenih sa sudijom Bojanom Mišićem odveden je u zatvor. Novinari su kasnije upitali sudiju o čemu je razgovarao sa osuđenikom.
- Nije bilo reči o presudi, već ga je interesovalo zašto njegova žena nije primila pismo koje joj je uputio - ispričao je delilac pravde. - Rekao sam mu da sa tim nemam veze. Ono što je do mene, ja to odmah rešavam. U ovom slučaju ono nije ni stiglo do mene.

UBIJAĆE PONOVO
BRAT ubijenog Zvonka Osmajlića, Veselin bio je revoltiran sudskom odlukom:
- Ovo je sramota i katastrofa za državu i pravosuđe. Neka se pitaju ministar policije, ministar pravde i predsednik Vlade šta se to ovde danas desilo. Ova presuda je za ubice nagrada, jer ćemo vrlo brzo da ih srećemo po gradu kako šetaju i da nas ponovo ubijaju. Stisnuo bih ruku sudiji da ih je oslobodio, pa da sam mogao da ih na ulici vidim i pogledam u oči. Ova presuda je nagrada za zločin.
Osmajlić je, vidno potresen, u holu Palate pravde zatražio od Vuka Draškovića da SPO napusti Vladu Srbije:
- Sutra da napustite Vladu. Molim vas da svi ministri napuste Vladu. Koštunica je kriv, a mi smo sa njim u Vladi. Ovo je sramota. Boriću se protiv ove vlasti.

KOMPROMIS
- PRESUDA je kompromis - kaže advokat Dušan Mašić, jedan od branilaca Radomira Markovića. - Ako se primenjivao zakon najblaži za počinioce, onda je Marković trebalo da dobije tri godine. Ali, to bi značilo da danas izađe iz pritvora, a već sutra bi pala Vlada, jer bi Vuk Drašković izašao iz nje. Ova presuda je kompromis koji čuva ovu Vladu. Marković je osuđen samo zato što je tada bio načelnik RDB.

HRONOLOGIJA ZLOČINA
ZLOČIN na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine, kod sela Petka nadomak Lazarevca, počinjen je tako što je namerno izazvan sudar kamionom "mercedes" (BG 994-970). Za volanom je bio Nenad Ilić Glavonja, koji je iznenada skrenuo ulevo i namerno udario u "audi" u kojem su bili Veselin Bošković i Vuk Drašković. Kamion se potom sudario i sa kolima BMV u kojima su poginuli Zvonko Osmajlić, Dragan Vušurević i Vučko Rakočević.
Ulemek je prethodno, krajem septembra, organizovao ekipu iz JSO, koja je zločin i počinila. Kobnog dana Legija i ekipa su se rasporedili duž puta kojim je kolona vozila sa Draškovićem trebalo da prođe. Tadašnji komandant JSO je telefonom obavestio Branka Berčeka, a ovaj Nenada Ilića da nailazi automobil koji treba udariti.
Posle udesa Ilić je iskočio iz kabine kamiona i nakon pretrčanih stotinak metara ušao u "golf", gde su ga čekali Duško Maričić Gumar, Leonid Milivojević Leo i Nenad Bujošević. Krenuli su za Beograd, a u blizini Lazarevca se sreli sa Ulemekom, koji je bio u maslinastom BMV. Pridružio im se i Berček, s plavim kombijem.
Radomir Marković je potom uništio spise iz službene knjige kako bi prikrio da tablica na kamionu pripada DB. Marković je zatim nabavio vozilo sličnih karakteristika kako bi sakrio da je u zločinu učestvovao kamion RDB. Da uništi podatke o tablicama pomogli su mu Dragiša Dinić i Vidan Mijailović.
Mihalj Kertes je pomogao Radomiru Markoviću da prikrije ubistvo tako što mu je dao novi kamion, sličnih karakteristika, a za onaj koji je izazvao sudar napravio falsifikovanu dokumentaciju: da je 1998. dodeljen EPS, a ne RDB.

OBEZBEĐENjE
IZRICANjU presude prisustvovao je i Vuk Drašković, lider SPO i ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore. Došao je u društvu Vladimira Božovića, generalnog inspektora MUP Srbije, Vlajka Senića, potpredsednika stranke i Anđelka Trpkovića, direktora beogradskog "Sajma".
Sudnica broj 1, u kojoj ima oko 400 mesta za publiku, bila je dupke puna. Na levoj strani bili su rodbina i prijatelji optuženih, u sredini rođaci i prijatelji žrtava, a na desnoj novinari, stručni saradnici i advokati, koji nemaju veze sa suđenjem, ali su došli da čuju presudu.
U samoj sudnici bilo je tridesetak stražara, dok su u holu i ispred Okružnog suda bile jake policijske snage naoružane dugim cevima.

DOLAZAK
U SUDNICU su prvo pušteni novinari, snimatelji i fotoreporteri, potom publika, advokati i optuženi, koji se brane sa slobode. Snimatelji i fotoreporteri zamoljeni su da izađu pre uvođenja okrivljenih, koji su u pritvoru (Ulemek, Marković, Ilić, Bujošević, Berček, Milivojević, Maričić), jer su ovi odbili da se slikaju.
U sudnicu su uvođeni odvojeno - jedan po jedan, u pratnji dva stražara. Prvi je uveden Milivojević, potom Berček, zatim Maričić, Ilić, Bujošević, pa Ulemek... Legija se odmah okrenuo u pravcu majke Natalije i supruge Aleksandre. Poslednji je uveden Marković, koji je kratko bacio pogled ka supruzi Ivančici, a zatim seo na optuženičku klupu.

RUGANjE ŽRTVAMA
PREDSEDNIK SPO Vuk Drašković, koji je povređen prilikom atentata na Ibarskoj magistrali, izjavio je posle presude u Okružnom sudu da ona predstavlja "pravni zločin i maksimalno moguće oslobađanje zločinaca". On je rekao da je presuda posledica političkog dogovora koji je nastao posle predaje Milorada Ulemeka.
- Svi oni koji su učestvovali u nagodbi i ruganju žrtvama i pravdi, od predstavnika Vlade Srbije, u meni će imati i ličnog i političkog neprijatelja - naglasio je Drašković, obraćajući se novinarima ispred sudnice Palate pravde. - Ovakva presuda je posledica političkog dogovora koji se desio posle Legijine predaje, a znamo sa kim se sastajao. Zamislite kada bi neko sutra, neka nova vlast, organizovala ubistva predsednika Vlade, Jočića, Radeta Bulatovića, da li bi maksimalna kazna bila 15 godina? Moglo bi se naći toliko dobrovoljaca koji po Srbiji ubijaju za ovakvu maksimalnu kaznu.

POČINIOCI NAGRAĐENI
BEOGRAD - Bivši ministar pravde Vladan Batić oštro je reagovao posle izricanja presuda za "Ibarsku magistralu":

- U vreme izvršenja zločina na Ibarskoj magistrali najduža vremenska kazna bila je kazna zatvora u trajanju od 15 godina. Međutim, po tada važećem krivičnom zakonu, za najteža krivična dela bila je predviđena i smrtna kazna. Ukidanjem smrtne kazne predviđeno je da je njena vremenska kompenzacija kazna zatvora od 40 godina. Tom činjenicom morao je da se rukovodi i sud pri donošenju presude zločincima sa Ibarske magistrale, jer je svaka vremenska kazna blaža za izvršioce od smrtne kazne.
Ovakvom presudom nije adekvatno sankcionisan ovaj monstruozni zločin, a njegovi počinioci su nagrađeni.
Ovo je definitivan poraz pravne države.