Od nekadašnjeg značajnog izvoznika krompira na tržišta Rumunije i Bugarske, sa sadašnjom prosečnom proizvodnjom na 28.000 hektara i prosečnim prinosom od 14 tona Srbija je postala značajan uvoznik krompira, najčešće iz Nemačke, Belgije i Holandije, podaci su Privredne komore Srbije.

"Kada su Rumunija i Bugarska ušle u Evropsku uniju izgubili smo ta tržišta", kaže sekretar udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović i dodaje da Srbija i kada je 2012. godine uspela da ispuni standarde da izveze više nije imala količine, asortiman i cene.

PROČITAJTE JOŠ - Luk i krompir papreno skupi

Površine pod krompirom u Srbiji su za par godina sa 41.000 hektara spale na 28.000 hektara, a sa prosečnih 14 tona po hektaru proizvede se oko 400.000 tona krompira godišnje.

Bogunović je rekao da je Srbija zemlja koja troši dosta krompira, pa raste uvoz koji je prošle godine dostigao 30.000 tona i vrednost od 7,5 miliona evra.

PROČITAJTE JOŠ - IŠČEZLE DOMAĆE SORTE OMILjENOG POVRĆA: Seme krompira plaćamo tri miliona evra

"Problem je što mi nismo samo izgubili tržišta za izvoz, nego nismo dobro ispratili nove sorte niti primene novih agrotehnika, tako da su prinosi kod nas do 17 tona a u svetu su sorte s prinosom i do 70 tona po hektaru, pa je proizvodnja tamo jeftinija a količina krompira uvezenog u Srbiju veća", rekao je Bogunović.

Kao najvećeg svetskog proizvođača on navodi Kinu, koja proizvede 89 miliona tona krompira godišnje, dok cela EU ima proizvodnju od oko devet miliona tona, a Srbija najviše krompira uvozi iz Nemačke, Belgije i Holandije.