Kombinat Trepča, kao i hodroelektrana Gazivode, ima ogroman ekonomski značaj za Srbe na Kosovu i Metohiji, jer od njega živi oko 2.500 porodica, a sa Prištinu je Trepča pre svega deo pokušaja da ostvari politički cilj - da sever Kosova i Metohije integriše u svoj sistem i preuzme kontrolu nad tom teritorijom.

Trepča Sever je, ističe i generalni direktor kombinata Jovan Dimkić, najznačajniji i najveći privredni subjekt na severu Kosova i Metohije, a i šire, u kojem su zaposleni Srbi.

"S obzirom na to, Trepča mnogo znači za naš narod, našu državu. Ona je pre svega ekonomski faktor, ali je Trepča i institucija koja je uvek bila spremna da se stavi i u odbranu državnih interesa", naveo je Dimkić.

Priština nema nikakvih ekonomskih motiva za sve aktivnosti koje sprovodi Trepča, kazao je Dimkić i dodao da su kod Albanaca u pitanju izrazito politički ciljevi.

PROČITAJTE JOŠ: Bijelić: Organizatori 5. oktobra su"Trepču" dali u ruke Prištini

"To se vidi i kroz izjavu koju je dao njihov premijer prilikom posete Trepči Jug, odnosno rudniku u Starom Trgu, kada je rekao da će kroz integraciju Trepče Sever, implementacijom zakona o Trepči, integrisati ceo sever u Kosovo i Metohiju", objasnio je Dimkić.

Krajem 2016. godine Priština je usvojila zakon prema kojem rudnik "Trepča" prelazi u njeno većinsko vlasništvo, a nedavno je formirana i radna grupa za procenu imovine rudarskog kombinata Trepča, u kojoj nema Srba.


Jovan Dimkić

Dimkić je podsetio da je Srbija taj zakon, još kada je usvojen, označila kao neprihvatljiv iz više razloga, a Vlada Srbije je dan nakon toga proglasila taj zakon pravno ništavnim.

"Normalno je da zabrinjava namera Prištine da preko noći, pravnim nasiljem, proglasi za svoju imovinu ono što nije njena imovina i što ne može biti. U stvari, radi se o tome da Priština već duži niz godina pokušava da kroz Trepču i druga državna i društvena preduzeća sprovede svoje političke ciljeve", naveo je Dimkić.

Dodao je da su i zaposleni u Trepči, kao i menadžment i drugi državni organi, ali i kompletan srpski narod na KiM, jedinstveni u tome da se ne prihvati takvo rešenje.


U Trepči Sever do decembra prošle godine radilo je 3.000 zaposlenih, a onda je oko 560 radnika prihvatilo program Vlade Srbije i uzelo otpremnine.

U ovom trenutku zaposleno je oko 2.400 ljudi, a radi se po modelu, koji je menadžment postigao još 2000. godine u dogovoru sa sindikatom - da rade samo oni koji realno treba da budu zaposleni u datom momentu.

"To je oko 1.200 radnika, a ostali se nalaze na rotaciji, odnosno na mesečnom principu izmenjujemo radnu snagu svuda tamo gde je moguće. Imamo od restartovanja proizvodnje 2005. godine finansijski samoodrživu proizvodnju i možemo reći da ovaj deo ljudi koji radi i drugi koji se nalazi na stipendijama, jer kompanija izdvaja 50 evra mesečno za njih, žive od svog rada", kazao je Dimkić.


Proizvodnja se kreće na godišnjem nivou od oko 20 miliona dolara.

Grube procene su da je oko 70 odsto kapaciteta celog kombinata ostalo na jugu Kosova, a da se 30 odsto nalazi na severu.

"Deo tih kapaciteta, koji se nalaze na jugu su već privatizovani, ali glavne delatnosti rudarstvo, metalurgija i prateće delatnosti, nisu. Vrednost Trepče je pre svega u utvrđenim rudnim rezervama i pravo na eksploataciju istih i te cifre se ne kreću na nivou onih koje su objavljuju povremeno u medijima, naročito u albanskim medijima, gde se procenjuje 85 milijardi dolara i više, što je apsolutno prenaduvano", kazao je Dimkić.


Prema njegovim rečima, realne vrednosti metala koji se nalazi u zemlji su mnogo manje, 40 do 50 puta, a ni to ne predstavlja realnu vrednost, jer bi posle toga trebalo odbiti i troškove eksploatacije, transporta...

PROČITAJTE JOŠ: Albanski korak ka otimanju "Trepče"

"Tako da je realna vrednost mnogostruko manja. Ali, činjenica je da Trepča ima izuzetno veliki potencijal, da se može još više razviti i unaprediti postojeću proizvodnju, ali nikako u okvirima koji se prenaduvavaju zbog političkih motivisanih ciljeva", naveo je direktor kombinata.

Kako je kazao, postoji realno utvrđenih 3 miliona tona rezerve, što nisu rezerve velikog obima, ali su dovoljne da omoguće eksploataciju za narednih 12 do 15 godina.

Dodao je i da se dosta zaostaje za geološkim istraživanjima tokom svih ovih godina i to zahvaljujući svim okolnostima pod kojima posluju na teritoriji KiM.

"Moraćemo u narednom periodu da pojačamo aktivnosti na planu geoloških istraživanja. Sigurno je da ima još neotkrivenih depozita i imamo ozbiljne indicije u tom smislu", kazao je Dimkić.

Za privatizaciju Trepče ima i dosta potencijalnih investitora, rekao je Dimkić i dodao da je dosta kompanija izrazilo i namere u pismenoj formi.


Podsetio je da su 2010. godine sklopili i preliminaran sporazum o poslovno tehničkoj saradnji sa američkom kompanijom, kada su dogovoreni i projekti u iznosu od 200 miliona evra.

Međutim, zbog političkog ambijenta na KiM, odustalo se od tog projekta, odnosno on nije mogao biti sproveden.

Dimkić kaže da investitori na Kosovu i Metohiji još uvek nemaju pogodan teren za dolazak, jer nemaju regulisan pravni ambijent.

"Poznato je da tamo gde nemamo definisan pravni sistem, ma kakav on bio, investitori ne žele da dođu. To je kočnica za strane investitore, a siguran sam na osnovu razgovora koje smo imali u prethodnom periodu da bi potencijalnih investitora bilo", kazao je Dimkić.