AVGUSTA 2012. dočekana sam kao privremena vremenska nepogoda. Neki su verovali da ću pristati na ulogu prezentera naručenih odluka i tuđih govora. Javno sam saopštila da je vreme da se vratimo normalnosti. Da je ekonomija više šumski eko-sistem nego mašina. Da je robovanje teoriji i modelima odraz nesigurnosti. Da smo kao NBS i sami deo sistema, a da je nezavisnost u stvari sloboda izbora mera i instrumenata u ostvarivanju rezultata, jedine mere vrednosti i dokaza da postojimo zbog ljudi.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", kaže guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i naglašava:

- Nije bilo lako. Hrabrost Aleksandra Vučića da prekine neodrživu ekonomsku politiku zasnovanu na lažnoj slici o precenjenim prihodima i potcenjenim obavezama bila nam je od neprocenjive koristi. Bio je to raskid s politikom trošenja budućnosti unapred. Početak uspostavljanja neophodne ravnoteže i sklada.

* Kolika je u tome važnost stabilnog kursa dinara?

- Danas su prve asocijacije na NBS stabilnost i poverenje. U Srbiji više niko ne mora da strepi i sa neizvesnošću gleda u kursnu listu pitajući se koliko novca mora da izdvoji za izmirivanje obaveza indeksiranih u evrima. Građani ne strahuju da će im visoka inflacija umanjiti realnu vrednost zarada i penzija, a privrednici mogu da planiraju svoje poslovanje. Postignutu stabilnost, političku i finansijsku, prepoznali su i međunarodni investitori koji se ponovo vraćaju u Srbiju.

* Da li vas građani prepoznaju na ulici, u prodavnici..?

- Da se našalim - radim i živim za NBS 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Ne možete da imate sve u životu u isto vreme. Ja sam izabrala da se potpuno posvetim poslu koji volim. A moje porodične okolnosti su takve da niko ne trpi zbog toga. Susreti s ljudima su sve ređi zbog načina na koji radim svoj posao, ali su dragoceni. Ređe se žale, uglavnom su to reči podrške i želje da istrajem, rado se sećaju mojih skupštinskih rasprava i zadovoljni su što danas rezultati zamenjuju reči. A to obavezuje.

UVEK SE VRAĆAM SENEKI I EKU * POSTOJI li mesto u Srbiji kojem se rado vraćate? Šta radite u slobodno vreme? - Ja sam svoju tvrđavu, svoj svet izgradila u svom malom stanu. Družim se s pametnim ljudima - čitajući. Uvek se rado vraćam Senekinoj knjizi "Pisma prijatelju" i njegovoj "Knjizi o gnevu". Volim i sociološke knjige Džona Ralstona Sola, rumunskog filozofa Siorana. Omiljeni pisac mi je Umberto Eko. I Borhes. Uz Andrićeva dela sam rasla i živela, uvek je tu i "Tvrđava" Meše Selimovića. Nedavno sam "otkrila" izraelskog književnika Amosa Oza i njegovu poslednju knjigu, čije sam englesko izdanje poklonila Aleksandru Vučiću.

* Traže li vam savet, recimo, kakav kredit da podignu?

- Nemam običaj da dajem savete o odlukama koje su lične, i ne tražim ih. Poštujem i druge i sebe toliko da smatram da svako od nas mora sam da donosi odluke te vrste. Moja je obaveza da učinim sve da građani dobiju potrebne informacije za donošenje najboljih odluka. Sve informacije o uslovima za zaduživanje i štednji, o poslovanju banaka, učinili smo dostupnim na zvaničnoj prezentaciji NBS. Građane, ali i sve nas kao ljude najviše boli nepoštovanje. Laž prećutkivanjem, skrivene mane proizvoda koji nam nude kao prvoklasan, prećutkujući stvarne troškove usluga.

* U proteklom periodu odigrava se znatno "prepakivanje" vlasničkih udela na bankarskom tržištu i ukrupnjavanje sektora. Pratite li to?

- Svedoci smo globalnih trendova finansijalizacije poslovnih tržišta, gde su poslovni subjekti podsticani da kupuju svoje rivale umesto da im konkurišu, ili da jeftinim novcem kupuju sopstvene akcije umesto da ulažu u proizvodne procese. Nijedna od ovih opcija ne dovodi do veće zaposlenosti ili produktivnosti, a to usporava privredni rast. Sve veći broj ekonomista širom sveta to potvrđuje, negativni prinosi prete da unište štednju, investicije i na kraju ekonomski rast.

* Koliko je bankarski sistem važan za privredni rast?

- Preduslov efikasnog funkcionisanja svakog privrednog sistema jeste stabilan i održiv rast i razvoj finansijskog sistema, a samim tim i bankarskog sistema, kao njegovog najvažnijeg dela, i realne ekonomije, koji ne samo da međusobno utiču jedno na drugo, već se kontinuirano prepliću i podstiču. Zato je potrebno s posebnom pažnjom pristupati ovim procesima. Uslovi za ulazak na srpsko bankarsko tržište su jasni i transparentni, a kriterijumi za njihovu ocenu su detaljno utvrđeni internim aktima i procedurama NBS, koja podržava ulazak bonitetnih investitora u bankarski sektor Srbije.

VUČIĆ NE SME DA ODE SA ČELA SNS * VUČIĆ najavljuje da bi posle kongresa SNS 2018. mogao da se povuče sa čela stranke. Vidite li sebe na mestu njegovog nasledika? - Sinonim za SNS je Aleksandar Vučić. I ne prihvatim uopšte ni razgovor na tu temu. Rečima kraljice Elizabete: "Odlazite sa vlasti onda kada prestanete da osećate povezanost sa narodom". Energičnost Aleksandrove borbe za Srbiju, za njen ugled u svetu, za svako radno mesto, za svaki dinar poreskih obveznika i ostvareni rezultati ne daju mu za pravo da govori o povlačenju. Uostalom, zar tu povezanost Vučića sa građanima ne dokazuje najbolje natpolovična podrška koju je dobio u više izbornih ciklusa i podrška vrlo teškim reformama koje je on izveo.

* Otkud toliko interesovanje domaćih privrednika za kupovinu banaka?

- O atraktivnosti bankarskog sektora Srbije za ulaganje svedoči znatan broj investitora, kako stranih, tako i domaćih, koji su ne samo izrazili interesovanje za ulaganje na domaćem tržištu, već i stekli vlasništvo u domaćim bankama, odnosno izvršili "grinfild" ulaganja u prethodnom periodu. Promena vlasništva i statusne promene koje su dovele do određene konsolidacije domaćeg bankarskog sektora u prethodnom periodu nisu iznenađujuće i posledica su ranije donetih odluka bankarskih grupa EU o prodaji domaćih kćerki banaka, kao i raspoložive domaće privatne tražnje za investicijama u bankarski sektor.

* Da li štedite? U dinarima ili u evrima?

- Činim sve da štednja u dinarima bude isplativija i sigurna.

* Jeste li bili skoro u Prištini?

- Ne. Bila sam prinuđena kao i gotovo svi Srbi iz Prištine da napustim grad u juna 1999. sa osnovnim dokumentima u torbi. Ne samo da nisam planirala da napustim svoj grad, već sam i verovala da to nikada neću morati da učinim. Posle smrti oca, koji je umro u 49. godini, shvatila sam da postoje gubici s kojima se moramo suočiti razborito, svesni da neke stvari ne možemo promeniti i da s takvim ožiljcima, koji nikada do kraja ne zaceljuju, moramo nastaviti da živimo. Međutim, onoliko koliko je smrt prirodna i neminovna, toliko je proterivanje naroda sa njegovog kućnog praga činjenica s kojom se niko ne može i ne sme pomiriti. Tamo je ostalo mojih 39 godina života i želim da pamtim taj grad po lepim uspomenama. Na međunarodnim konferencijama srećem ljude koji rade u njihovoj centralnoj banci, neke od njih poznajem i imamo korektne ljudske odnose. Zovu me da dođem i da budem njihov gost. Da budem gost u svom gradu?

* Stegne li vas nekada nostalgija i želja da odete na rodno Kosovo?

- Ne postoji u srpskom jeziku još reč kojom se može opisati taj osećaj. Nije to samo uvek budna tuga. Samo ljudi slične sudbine to znaju. Nezavisno od toga kako se ko snašao, koliko ko teško živi, ko je više izgubio... Imam običaj da kažem da sam živela i rođena u gradu koji mnogi odbijaju i da nazovu pravim imenom i nazivaju ga Vuštri. Što bi rekao Štefan Cvajg: "Živim u gradu koji više ni na karti ne postoji". Uverena sam da će Vučitrn postojati, ne samo na karti. I neka bude dvojezično označen, ali se nikada neću pomiriti s tim da se naziva samo Vuštri. Najstrašnije je kada na Zadušnice treba da zapalite sveću u nekom drugom gradu, a ne na grobu onih koje ste sahranili tamo. Kažu, nije važno, sveća može da se zapali i u crkvi. A čemu onda služe grobovi gde se klanjate senima predaka? Onaj koji ne zna odakle dolazi, nikada ne može da zna kuda će stići, niti kuda treba da ide.