Radna grupa Socijalno-ekonomskog saveta Vlade Srbije održala je danas prvi sastanak na kome je razmatrano povećanje minimalne cene rada, izjavio je predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, te dodao da se poslodavci zalažu za veći minimalac, ali istovremeno i za manje namete privredi.


Atanacković je rekao Tanjugu da je zakonom propisano da se svake godine do 15. septembra određuje minimalna zarada po satu, koja za ovu godinu iznosi 130 dinara ili 22.620 dinara mesečno i da bi nova cena važila od 1. januara 2018.

Kako kaže, održan je danas prvi sastanak radne grupe SES-a u kojoj su predstavnici sindikata, ulažu Vlade, odnosno Ministarstva finansija i Udruženja poslodavaca.

Svi su izneli svoje stavove, naveo je Atanacković i najavio da će sledeći sastanak biti u ponedeljak, kada će se to SES pitanje konretnije razmotriti.

"Naš je stav da je potrebno povećavati, ne samo minimalne, već sve zarade, ali se mora voditi računa da to ne poremeti poslovanje privrede. Nikako se ne ide da se samo nešto poveća, a da se sa druge strane ne napravi raspored kompenzacija", naveo je Atanacković.

UPS, kako kaže, smatra da treba povećati minimalac, ali isto tako traži da se poveća neoporezovani deo zarade ili na neki drugi način da se napravi kompenzacija.

"Svaki put kažemo, realno je da se poveća minimalac i ostale zarade u smislu inflacije koja će biti naredne godine, takođe i ukoliko raste privredna aktivnost, ako nam je BDP porastao onda bi u tom proseku mogla da se i poveća minimalna zarada. To mora biti u potpunosti usklađeno sa mogućnostima privrede, da ne bude da je to samo novi trošak", kazao je Atanacković.


Napominje pri tome da neoporezovani deo na koji se ne naplaćuje porez kod svih plata iznosi nešto više od 11.000.

"Mi ćemo da tražimo da se za narednu godinu to poveća u nekom iznosu u kome to opterećenje priozilazi iz tih većih minimalnih zarada", naveo je Atanacković, primetivši da se minimalac godinama unazad povećavao iznad rasta privrede, iako je i sada jedan od najmanjih u okruženju i Evropi.

Ističe, međutim, da se u Hrvatskoj uopšte ne oporezuje minimalna zarada.

Minimalac je prošle godine u Srbiji bio 121 dinar.

UPS je sprovela anketu sa 100 poslodavaca i, kako kaže, dve trećine se ne slaže sa bilo kakvim povećanjem minimalne zarade, a trećina smatra da treba povećavati i uglavnom se radi o firmama koje i ne isplaćuju minimalne zarade, konkretno - firme u IT sektoru, čije su plate dosta iznad republičkog proseka.

Atanacković je dodao da je povećanje minimalca tema pre svega za državu kao najvećeg poslodavca, ali i za MMF-a i Svetsku banku.

Kaže i da je danas na sastanku zatraženo da Ministarstvo finansija iznese svoj predlog i viziju šta i koliko treba da se koriguje.

Prema podacima UPS-a, na primer u Bugarskoj je prosečna zarada oko 413 evra, a minimalna za samo osam odsto manja, a u Luksemburgu je prosečna plata oko 3.000 evra, a minimalna nešto ispod 2.000 evra.

STOJILjKOVIĆ: RAST MINIMALCA MORA BITI DVOCIFREN

Povećanje minimalne cene rada realna je opcija u ovom trenutku, pre svega zbog rasta produktivnosti, a sindikati neće pristati na "kozmetičko" povećanje već na dvocifren procenat rasta, rekao je danas predsednik Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) "Nezavisnost" Zoran Stojiljković, dodajući da će proces pregovora biti složen i težak.

Navodi, da svaka strana ima svoj interes i da u procesu pregovora treba biti realan.

"Mi se naravno ne bismo zadovoljili nekim minimalnim kozmetičkim povećanjem, jednocifrenim rezultatom. Mislim da je realno nešto više, dvocifreni iznos", kaže Stojiljković za Tanjug.



Dodaje da je u uslovima privrednog rasta koji je do skoro bio negativan, visoke nezaposlenosti, niskih zarada i velikog siromaštva teško napraviti dogovor poslodavaca i sindikata kao predstavnika zaposlenih.

"Nekoliko godina nije došlo do dogovora i minimalna cena rada određivana je odlukom vlade, što u značajnoj meri dovodi u pitanje smisao socijalnog dijaloga", navodi Stojiljković.

On dodaje da ovog puta postoji raspoloženje i saglasnost da minimalna cena rada od 130 dinara koja sada ne obezbeđuje ni mesečnu zaradu od 200 evra treba da bude podignuta.

"Različite su vrste raspoloženja među zaposlenima i poslodavcima, jedan deo poslodavaca misli, po mom mišljenju opravdano, da to uslovljava oslobađanje fiskalnih nameta, poreskih opterećenja kao i da čitava minimalna zarada treba da bude neoporezovani deo zarade. Ispunjavanje tih uslova bi im pomoglo da pristanu na neko povećanje minimalne cene rada", objašnjava Stojiljković.

Dodaje da se povećanje minimalne cene rada određuje u skladu sa određenim indikatorima kao što su, potrošačka korpa, standard, rast društevnog proizvoda, nivo nezaposlenosti, kretanje produktivnosti, inflacija.

"Čuo sam da postoje mišljenja da je predloženo povećanje malo i da treba da izađemo iz pregovora, ja bih sa stanovišta pristojnog nivoa standarda očekivao da zarada u Srbiji bude 500, 600 evra, dakle minimalac 300 evra. Razmišljao bih kako smo na repu u regionu i kako su zarade u svim zemljama u okruženju osim BiH, Makedonije daleko veće nego u Srbiji, ali kada dogovarate nije samo stvar želja, već da zaista dogovorite nešto i ubedite sagovornika da cena treba da raste i da za to ima realnog osnova", primetio je Stojiljković.

On ističe da se moraju uvažiti i argumenti druge strane i da se ne radi o "subjektivnom osećaju pravičnosti" kako bi se moglo pristojno živeti nego postoje i realni okviri.

"Važno je da izborite maksimalnu održivu cenu rada, a da posledica tako uvećanih cena rada ne bude prevođenje dobrog dela ekonomije u sivu zonu", kaže Stojiljković.

On dodaje da je naročito veliki pritisak na mala, privatna preduzeća koja imaju nelojalnu konkurenciju, velike namete i koji kao deo legalne eknomije traže neku vrstu kompenzacije kako bi zarade rasle.