IZGLEDA da je Kosovo, u nečijim planovima, odavno označeno kao "ostrvo sa blagom" a da je navodna operacija bombama 1999. godine bila otvaranje prostora nekim savremenim piratima da dođu do tog blaga.

Tako se borba za Kosovo pretvorila u borbu za "prava" tih savremenih pirata, odnosno multinacionalnih kompanija i njihovog budućeg profita, a najmanje borbu za navodna prava naroda koji žive tamo. Tada je praktično počelo stvaranje Velike Albanije, ali pre kao zaokruživanje ekonomskog, a ne političkog prostora delovanja.

Naravno da se to otkrivanje "ostrva sa blagom" nije desilo te 1999. godine, ali su se tada stvorili uslovi da se taj prostor zaokruži, istera stari upravnik i postavi novi, kome je "dozvoljeno" samo da vraća dugove.

Većinsko albansko i ono preostalog srpskog naroda biće u funkciji tog projekta. Dakako, sa neprestanim držanjem međunacionalnih tenzija, tek da se skrene pažnja sa suštine operacije koja se sprovodi.

A Srbija je godinama investirala u svoju južnu pokrajinu, izgradila respektabilan elektroenergetski sistem, uradila pristojnu putnu i železničku infrastrukturu, otvarala rudnike i fabrike, telekomunikacioni sistem koji i danas radi. Tu naravno ne treba zaboraviti ni stambenu infrastrukturu, obrazovni i zdravstveni sistem, turističke centre...

Sve to je praćeno i inostranim zaduživanjem čiji garant je bila Srbija (i deo sledstveno procesa sukcesije eks-Jugoslavije). Prema podacima NBS, ukupan dug Kosova i Metohije krajem 2006. godine je bio 1.182 milijarde dolara. Srbija samo od tada izdvaja više od 3 miliona dolara mesečno za otplatu ovog duga. Deo "kosovskog duga" obuhvata obaveze nastale po osnovu ugovora zaključenih između sedamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka sa Svetskom bankom, IBRD, Pariskim i Londonskim klubom poverilaca, Bankom za razvoj Saveta Evrope (CEB), Evropskom investicionom bankom (EIB), Evropskim udruženjem železnica (Eurofima)....

Srbija redovno servisira obaveze po osnovu javnog spoljnog duga Kosova koje dospevaju do 2016. prema EU (za regulisane obaveze prema EIB), do 2024. (deo obaveza prema Pariskom klubu i obaveze prema Londonskom klubu poverilaca), do 2031. (deo obaveza prema Svetskoj banci - IBRD krediti i Kuvajt) i 2041. preostale obaveze prema Pariskom klubu.

Naša zemlja je bila zaokupljena najviše eksploatacijom lignita čije se rezerve procenjuju na bar sledećih pet vekova, investirala je u elektroenergetski sistem koji je donosio viškove električne energije.

Magazin "Ekonomist" je ocenio da Srbija odvajanjem Kosmeta gubi 15 milijardi tona uglja ili 75% svih svojih rezervi uglja, što je oko 85 milijardi evra u ukupno procenjenoj vrednosti uglja od neverovatnih 220 milijardi rudnog i mineralnog bogatstva Kosmeta. A gde ima uglja, tu ima i nafte.

"Manas petroleum" je pre nekoliko decenija saopštio da je u severnoj Albaniji otkriveno veliko nalazište nafte i gasa, i to gotovo 3 000 milijardi barela nafte i 1.000 triliona kubnih metara gasa. Tada je rečeno da je to polovina od ukupne količine u balkanskom basenu. Kako u Grčkoj i Makedoniji nema nafte, u Crnoj Gori tek male količine, verovatnoća da se rezerve nalaze upravo na Kosmetu su izvesne. Naslanja se na severnu Albaniju, a nalazišta uglja su indikator da tu svakako mora da postoje i naftna nalazišta.

U fokusu Srbije je svih godina bila i Trepča sa ozbiljnim nalazištima i proizvodnjom cinka, olova. Procenjuje se da preostala nalazišta 50 miliona tona cinka i olova vrede oko 8 milijardi evra. Cink je na četvrtom mestu po količini koja se proizvede i potroši u svetu (iza gvožđa, aluminijuma i bakra). A npr. u Trepči se šezdesetih godina proizvodilo 11.000 tona najfinijeg katodnog bakra. Na Kosmetu ima i retkih metala indijuma, kadmijuma, germanijuma, koji se koriste u visokim tehnologijama. Proizvodnja boksita je bila potpuno zanemarena, a govori se o neprocenjivim nalazištima.

Posebno vredna su i nalazišta molibdena, kojeg ima samo još u Južnoafričkoj Republici. Ili ruda bor, koja nije eksploatisana ranije, a koristi se u visokim tehnologijama (Baljevac na Ibru). Uopšte, krajem prošlog veka istraženost mineralnih sirovina na Kosmetu je bila samo 37 procenata od uobičajenih istraživanja u ostalim zemljama Evrope ili ostatku Srbije.

Kao da je neko "kaparisao" vredna nalazišta za neko drugo vreme i druge gazde ili pripravnika Kosmeta.