PROŠLOGODIŠNjA dobra zarada malinara, kao i ovogodišnji zahtevi proizvođača "crvenog zlata" da mu cena bude 240 dinara po kilogramu, naterali su mnoge da svoja seoska zapuštena zemljišta pretvore baš u - malinjake. U čačanskom Institutu za voćarstvo iznenađeni su što su već na izmaku količine od oko 250.000 sadnica maline, koliko je lane ukupno proizvedeno u ovoj naučnoj ustanovi, a tokom protekla četiri meseca prodato je i više od 10.000 sadnica drvenastog voća, najviše šljiva, jabuka, krušaka, višanja, oraha...

- Malinari, okupljeni u više udruženja, nedavno su od države zahtevali da im se ove godine za kilogram ovog voća plaća 240 dinara. To je naišlo na neodobravanje otkupljivača, hladnjačara, ali je evidentno da će ove godine sav rod biti lako prodat i izvezen, jer u svetu maline - nema, a potražnja je sve veća. U Čileu, zemlji koja spada u najveće proizvođače maline na svetu, ovih dana je sezona berbe, cena je dostigla dva evra po kilogramu, ali količine su nedovoljne.

Kako nam je rekao Aleksandar Leposavić, naučnik Instituta za voćarstvo i stručnjak za malinu, ova ustanova je imala ogromnu potražnju za sadnicama maline, čija je cena bila 50 dinara, i ove godine će biti zabeležen deficit. To će, po njegovom mišljenju, dovesti do toga da će nove površine pod malinom biti zasađene sadnicama iz ranijih zasada ili će doći do uvoza nekontrolisanog sadnog materijala, što je katastrofa, jer se dozvoljava uvoz zaraženog sadnog materijala.

Novi proizvođači maline, koji spas od nemaštine nalaze baš u ovom poslu, međutim, ne mare mnogo za savete stručnjaka. Cilj im je da što lakše dođu do sadnica, pa ih, većina njih, uzima od ranijih proizvođača, po cenama od 20, 10 dinara, pa i za manje novca. Ovih dana u zapadnoj Srbiji krče se zapuštena imanja, i pripremaju se novi malinjaci, koji će već sledeće godine doneti rod.

ĐUBRIVO U INSTITUTU za voćarstvo ističu da je trenutno aktuelna rezidba voća. Dodaju da proizvođači jagodičastog voća ne bi trebalo da žure sa primenom mineralnih đubriva, s obzirom na to da su najavljene padavine.

Za zasad od jednog hektara potrebno je ukupno od 10.000 do 18.000 sadnica, u zavisnosti od sorte maline. Kod nas su veoma slabi prinosi, i kreću se od 40 do 350 kilograma po aru - rekao nam je Leposavić. - Moj savet svima je da pre svega uzimaju zdrav i proveren sadni materijal, ali i da se ne uvećavaju zasadi, već da se na postojećim uvećavaju prinosi kvalitetnom tehnologijom.

Čačanin Ivan Stojanović (37) ove godine će prvi put pod malinom zasaditi oko 50 ari zemljišta u Dragačevu, odakle je rodom. Sadnicu je, priča nam, uzeo od rođaka, koji se godinama bave malinarstvom.

Moji rođaci imaju 80 ari pod malinom i svake godine im ostaje čiste zarade od oko 12.000 evra, i pored toga što u sezoni berbe imaju desetak radnika koje plaćaju. To me je navelo da i ja počnem da se bavim ovim poslom. Sledeće godine će biti roda, a za dve godine će, daće bog, biti pun rod - ispričao nam je Ivan. - Mora nešto da se radi, da mi zemlja ne leži džaba, a i dobra je zarada, sve veća. Radim kod privatnika za 35.000 dinara, i to nije ni za osnovne potrepštine porodice.

"ZARAŽENI" UVOZ

PROTEKLIH godina bilo je velikih problema sa zaraženim sadnicama iz uvoza, jer se ne sprovodi adekvatna kontrola na granicama.

To datira od 2005. godine, i kada je napravljen presek stanja iz svih registrovanih i neregistrovanih matičnjaka, više od 50 odsto sadnica malina bilo je zaraženo. Naredna godina bila je još gora iako su napravljeni početni koraci u sprečavanju ovih teškoća. To je, međutim, prestalo, tako da se situacija nije bitno promenila - kazao nam je naučnik Leposavić.