KREDITI u evrima, pre svega stambeni, trebalo bi da pojeftine i u Srbiji, ali zbog visokih bankarskih marži i kursa koji raste to zasada nije moguće. Naime, Evropska centralna banka je smanjila svoju kamatnu stopu na istorijski minimum od 0,05 odsto, što znači da je i euribor, od koga zavisi cena, pre svega stambenih kredita u Srbiji na sve nižem nivou i trenutno tromesečni iznosi 0,28 odsto, a šestomesečni 0,19 odsto. To je u odnosu na prošlu godinu duplo manja vrednost, a u odnosu na 2012. godinu tri do četiru puta niža.

Polazna tačka za formiranje kamatne stope na stambene zajmove u evrima je euribur, koji u zemljama Evropske unije iznose oko dva odsto, a kod nas se kreće od 5,71 do 7,62 odsto na godišnjem nivou. Razlika između euribora i efektivne kamate je bankarska marža, koja u Srbiji dostiže i pet odsto. Na to se dodaju i „prateći“ troškovi, tako da ukupna cena stambenog kredita više nije povoljna. Jedan od razloga sve manjeg uzimanja stambenih kredita, pored malih plata upravo je i kamatna stopa. S druge strane, bankama više nije stalo da pojačaju kreditnu aktivnost, jer se plaše kako će da naplate zajmove.

ZARADA PRE SVEGA EURIBOR je bio najveći pre izbijanja velike svetske ekonomnske krize 2007. godine kada je dostizao i 4,70 odsto. Tada su bankarske marže bile od dva do 2,80 odsto. Zatim je krenuo da pada, da bi danas klizio sve više prema nultnoj tački. Bankari su povećavali svoju zaradu, tako da je u jednom trenutku ona dostizala šest do sedam odsto. A, od 2010. marže su oborene na četiri do 4,50 odsto. Neke banke su zaračunavale i tri odsto. Sada su ponovo na uzlaznoj liniji.

- Euribor je oko svog istorijskog minimuma i iznosi 0,19 odsto. Teoretski, ima prostora za dalji pad ali ne bi trebalo očekivati da će ta kamata biti drastično niža nego što je sada. Kretanje kamata na kredite indeksirane u evrima zavisiće, kao i do sada, od nekoliko faktora, koji uključuju i rizik zemlje, visinu obavezne rezerve, tržišna kretanja, rizik poslovanja i kreditne sposobnosti klijenata - kaže Dejan Vučinić, direktor Direkcije za rad sa stanovništvom Sosijete ženeral banke.

Činjenica je da, kako kaže Vučinić, cena po kojoj se banke koje posluju u Srbiji zadužuju nije niska, jer izvori i dalje nisu jeftini. Do rasta kamata na kredite indeksirane u evrima svakako će doći ukoliko se ostvari očekivani rast BDP:

- Pred nama, kao i pred celom EU je period od nekoliko godina u kojem će eventualni rast euribora biti neizvestan. Velike privrede EU trenutno ne rastu ili imaju negativan rast, dok Evropska centralna banka koristi mere kako bi sprečila deflaciju, tako da zasada ne vidimo razloga za rast euribora. Za to vreme očekujemo da će i srpska privreda početi da se oporavlja što će, naravno, rezultirati i realnim povećanjem zarada, tako će i rate na kredite indeksirane u evrima, biti podnošljive.

Prema rečima Đorđa Đukića, profesora Ekonomskog fakutleta u Beogradu, sasvim je izvesno da će kamata Evropske centralne banke pasti na nulu, kako bi se izbegla recesija.

- To znači i da će i euribor imati silaznu putanju, što građanima i privredi zaduženima u evrima trebalo da donese olakšanje, odnosno niže kamate - ističe Đukić.