Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović izjavila je danas da bi Srbija trebalo što pre da počne da uvozi ugalj, da bismo smanjili uvoz struje tokom zime zbog problema u elektroenergetskom sistemu nastalih zbog majskih poplava.

Mihajlović je podvuka da pod hitno treba da počnemo da nabavljamo ugalj jer što više uglja bude na deponijama, to ćemo manje struje morati da uvozimo.

"Rešenje za poplave je da se voda što pre ispumpa iz ugljenokopa, da se mi energetski obezbedimo i nabavimo ugalj, kao i da znamo šta ćemo da radimo u trenutku kada na zimu ne budemo imali dovoljno električne energije", rekla je Mihajlović novinarima u Kladovu gde se obeležava 50 godina od početka gradnje hidroelektrane Đerdap.

Ona je istakla da su ti koraci rešenje za otklanjanje posledica koje su poplave nanele energetskom sistemu, a da je cena električne energije potpuno drugi deo priče, koji je vezan za EPS i odnose unutar elektroprivrednog sistema.

Upitana da li će Srbija imati energetskih problema tokom zime, Mihajlović je rekla da će ih svakako imati i da će to itekako uticati na stabilnost elektroenergetskog sistema, zbog čega je važno da se država dobro pripremi.

"Mi svaki dan uvozimo električnu energiju, ali na poplave nismo mogli da utičemo, a pored toga na energetski sistem utiče i kriza u Ukrajini. Mi moramo da očekujemo probleme i za nas je najvažnije da radimo na mogućnostima kako da dođemo do uglja, struje i gasa, jer nam se može desiti da nemamo dovoljne količine struje ako zima bude jaka", rekla je Mihajlović.

Mihajlović je podsetila da vlada ima radnu grupu za sigurno snabdevanje energijom i energentima koja zaseda svaki dan, i poručila da će vlada učiniti sve da se obezbedi dovoljno struje i gasa za zimu.


PLAN DA SRBIJA PONOVO POSTANE IZVOZNIK STRUJE

Potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović izjavila je danas u Kladovu, gde se obeležava 50 godina od početka izgradnje hidroelektrane Đerdap, da je plan vlade da Srbija ponovo postane izvoznik struje, za šta je neophodna izgradnja novih energetskih kapaciteta.

Mihajlović je, na svečanoj akademiji u Kladovu, rekla da bi tome svakako doprinela izgradnja hidroelektrane Đerdap 3, ističući da je to jedan od strateških projekata.

"Obeležavamo danas 50 godina početka radova na hidroelektrani Đerdap i to je za Srbiju bio veoma značajan i ogroman graditeljski poduhvat, i tada i danas, ali ono što je opomena za sve nas jeste da moramo da gradimo i da se bavimo proizvodnjom električne energije", rekla je Mihajlović.

Na pitanje kada će početi izgradnja Đerdapa 3, Mihajlović je rekla da se o tom važnom projektu govori već dugi niz godina, a da su pre oko godinu i po dana počeli prvi razgovori sa Rumunijom, bez obzira na to što će ta hidroelektrana biti na srpskoj strani.

"Verujem da smo blizu toga da razgovaramo i sa potencijalnim partnerima koji bi ušli u izgradnju jednog takvog projekta. To je za Srbiju značajno, jer je to mogućnost da na neki način čak utičemo na cenu električne energije u regionu", rekla je Mihajlović.

Svečanoj akademiji u Kladovu prisustvovali su i ministar energetike Aleksandar Antić, ambasador Rusije Aleksandar Čepurin i direktor EPS-a Aleksandar Obradović.

Hidroenergetski i plovidbeni sistem "Đerdap 1", kompleksan je i višenamenski objekat, izgrađen 10 kilometara uzvodno od Kladova odnosno na 943. kilometru Dunava od ušća u Crno more. Izgradnja tog sistema počela je 7. septembra 1964. godine, a prvi agregati pušteni su u rad 6. avgusta 1970. godine, istovremeno i na srpskoj i rumunskoj strani. To je i dalje najveća hidrotehnička građevina na Dunavu, ukupne dužine 1.278 metara, a reč je o simetričnoj konstrukciji, projektovanoj tako da i Srbija i Rumunija, koje deli Dunav, raspolažu istim delovima glavnog objekta.

Obe zemlje imaju po jednu elektranu, brodsku prevodnicu i po sedam prelivnih polja od ukupno 14, koliko ih ima u zajedničkoj prelivnoj brani. Simetralu objekta čini državna granica.

U elektrani je montirano šest hidroagregata, a ukupna snaga elektrane je 1.026 megavata.

Hidroagregati su sa takozvanim Kaplanovim turbinama, čiji prečnik kola iznosi oko 9,5 metara i do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika.

Obe elektrane su međusobno povezane tako da u slučaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani i obratno.