NISU samo građani ti koji u Srbiji ne znaju šta jedu - oni ne znaju ni čime se hrane domaće životinje. Hrana za stoku u sebi sadrži olovo, arsen, živu, kadmijum i druge teške i opasne materije. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je sve u dozvoljenim, bezopasnim, strogo kontrolisanim i evropskim okvirima. Stručnjaci, međutim, ne misle tako i tvrde da su količine u smešama i aditivima previsoke i opasne, a da se iza svega krije uvoznički lobi.

- Izmene u maksimalno dozvoljenim količinama teških metala odnose se samo na utvrđivanje vrednosti koje do 7. marta ove godine nisu bile određene - kažu u Ministarstvu poljoprivede i zaštite životne sredine. - Pravilnikom o izmenama pravilnika o kvalitetu hrane za životinje, postignut je viši nivo zaštite zdravlja životinja i ljudi. Tako, vrednost arsena je bila dva miligrama po kilogramu i ostala je ista u hrani za životinje. U brašnu od različitih vrsta trava je četiri miligrama, a u mineralnim dopunskim smešama je bila 12 mg po kilogramu i ostala je ista. Veća vrednost dozvoljena u ovim vrstama smeša, jer su one „dopunske“ i dodavaće se u drugu hranu.

U Ministarstvu kažu, da vrednost olova u hrani za životinje iznosi 10 miligrama po kilogramu, ali je dozvoljena količina u aditivima sada regulisana, i iznosi 100 miligrama po kilogramu. Ranije nije postojala granica za aditive, pa je proizvođač mogao da stavi i deset puta veću količinu.

Veterinar i bivši načelnik republičke veterinarske inspekcije Miroslav Stojšić, međutim, tvrdi da su te količine visoke i opasne.

PRAVILNICI NEUSKLAĐENI NE znam kome najviše odgovara ovaj izmenjeni pravilnik, ali nekome sigurno, čim je taj kriterijum oslabio, smatra Marjan Rističević, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu. - Kod nas se pravilnici donose po potrebi interesnih grupa i nisu usklađeni jedni s drugima - smatra Rističević. - Verujem da ima određenih interesa, sve se vrti oko novca, a zdravlje i pare ne idu ruku pod ruku.

- Doze tih teških metala utvrđene su u proleće, a razlog je najverovatnije taj, što su uvezli hranu sa dodacima, koja je već u sebi imali te koncentracije - priča dr Stojšić. - Sve te materije smeju samo u tragovima da se nađu, a oni su uvozom to promenili. Recimo, zeolit je bio dozvoljen do 10 miligrama u kilogramu, a sad su ga podigli na 60. To su opasne stvari. Deo mesa iz Rusije nam je vraćen upravo zbog viška olova i kadmijuma. A sve to dolazi iz stočne hrane, i Uprava za veterinu nema uopšte kontrolu, ni na farmama, ni u mešaonama, a ni u klanicama.

Prema rečima dr Stojšića, kada je u pitanju hrana, mora da se strogo vodi računa, i sistem kontrole mora da bude kakav treba.

- Da ne postoji sistem kontrole, dokaz je i „crveni karton“ iz Brisela, od pre mesec dana, koji se tiče bezbednosti hrane - ističe dr Stojšić. - Oni se svi drže HASAP sistema, kojim se kontrolišu kritične tačke u proizvodnji. To nije obaveza u svim zemljama, a kod nas to rade da bi uzeli narodu pare. To je dobro za ekstravelike objekte i izvozne klanice, da imaju ukoliko im stranci traže. Kod nas mora da bude opet uvedena dobra radna i higijenska praksa. Uostalom, kako da verujete inspekciji koja je dala HASAP sistem klanicama koje prodaju meso sa olovom i živom.

Doktor Stojšić upozorava da je kadmijum, koji se takođe nalazi u aditivima, izuzetno opasan. I u najmanjim količinama.

- Kadmijum se resorbuje preko sluzokože usta i creva u krv, posebno kod ljudi sa manje gvožđa u krvi - priča dr Stojšić. - Vezuje se za krvna zrnca i izaziva najteže oblike karcinoma. Isto je i sa olovom i živom.