INTERNO raseljena lica, koja su u momentu odlaska sa Kosova i Metohije bila stalno zaposlena u tamošnjim preduzećima, imaju pravo na deo prihoda od privatizacije njihovih firmi. Takođe, imaju pravo i na isplatu zaostalih zarada, od momenta prisilnog napuštanja preduzeća, pa sve do trenutka njegove prodaje. Međutim, način na koji su o svojim pravima obavešteni, kod većine izaziva strah da čak i pokušaju da ih ostvare.

- Uz obrazac za prijavu potraživanja od preduzeća u likvidaciji, od nas se traži da Agenciji za privatizaciju Kosova pošaljemo i uredno potpisanu izjavu o istinitosti, u kojoj stoji napomena: "Bilo koje lice koje svesno podnese potraživanje koje je lažno, biće krivično gonjeno" - kaže za "Novosti" G. T.,interno raseljena iz Prizrena. - Svako ko nije pravno obrazovan, zbog ovakve rečenice odustaje od bilo kakvog daljeg traženja pravde.

Dok pravnici objašnjavaju da u ovakvoj situaciji nema elemenata za krivičnu prijavu, oni upućeniji kažu da interno raseljenima niko ne može da garantuje da, u slučaju da im se prijava potraživanja odbije, krivična prijava protiv njih sigurno neće biti podneta.

Miroslav Drašković, rukovodilac pravne pomoći Balkanskog centra za migracije, objašnjava da se privatizacija društvenih preduzeća na Kosovu obavljala tako što je zdrav deo firme izdvajan i prodat investitoru, dok "loš" i opterećen obavezama odlazi u likvidaciju.

- Zaposleni imaju pravo na petinu privatizacionog prihoda, i to tako što se 75 odsto tog iznosa deli na ravne časti, a 25 odsto u zavisnosti od dužine staža svakog radnika - objašnjava Drašković. - Kosovska agencija za privatizaciju formira preliminarnu listu zaposlenih, na koju interno raseljena lica imaju pravo žalbe Agenciji u roku od 20 dana od objave spiska. Ako ih nema ni na konačnom spisku radnika, preostaje im žalba Vrhovnom sudu Kosova.