Svaki pokušaj da se poredimo sa komšijama završava se zaključkom da većina u Srbiji živi znatno lošije. Kod nas, najbrže rastu cene, a najsporije - plate. Bez posla je skoro četvrtina radno sposobnih. Među onima koji rade, svega petini plata leže redovno, toliko ih prima sa mesec dana zakašnjenja, a ostali je čekaju još duže. Prosečna srpska porodica preživljava uz pomoć penzije, odloženog plaćanja, dozvoljenog "minusa", kreditnih kartica, izbegavanja računa i odricanja od svega što i podseća na luksuz. Živimo od danas do sutra.

Rast cena hrane je najmanje duplo veći nego kod komšija. Od maja 2012. do maja 2013. godine u Srbiji su namirnice poskupele 12,9 odsto, u Hrvatskoj i Crnoj Gori 6,5 odsto, u Makedoniji 5,3 odsto, u Sloveniji 3,3 odsto, a u Bosni i Hercegovini svega 0,1 odsto.

Plate, međutim, nisu pratile cenovnike. Srbija sa prosekom od oko 367 evra i dalje je pri dnu tabele. Od nas, među bivšim jugoslovenskim republikama, manje zarađuju jedino građani Makedonije - 342 evra u proseku. Rekorderi su i dalje Slovenci - blizu 1.000 evra. Hrvatski prosek se kreće oko 730 evra, u Crnoj Gori je 480, a Bosni i Hercegovini 421 evro. Tako makar pokazuju podaci statističkih zavoda.

U DOZVOLJENOM MINUSU U SRBIJI 4,5 miliona građana ima tekući račun. Svi oni zajedno su u dozvoljenom minusu od čak 46,16 milijardi dinara. U proseku po 10.192 dinara svaki. Za samo pet meseci iznos dozvoljenog minusa je povećan za oko 700 miliona dinara. Nedozvoljeni "minus" koristi 270.498 tekućih računa. U odnosu na početak godine, više ih je za oko 17.000. U "crvenom" su ukupno 3,87 milijardi dinara. U proseku 14.336 dinara svako.

- I suprugu i meni kasni plata - kaže Beograđanka Marija R. - Kad konačno legne, ja sam u tolikim dugovima da nemam šta ni da podignem. Dešava se da i posle uplate budem u nedozvoljenom minusu. Nema te matematike koja može da uklopi troškove u primanja koja su godinama ista. Puštam čekova ne nekoliko meseci odloženo, račune koje ne moram, ne plaćam. Kasnim sa otplatom kredita i danima moram da se pravdam bankarima koji me opominju. Preživljavamo uz pomoć roditelja, a oni su penzioneri i imaju manja primanja.

Kolika je besparica među građanima pokazuju i gotovo prazne korpe u trgovinama. Promet kontinuirano pada. Tokom poslednjih godinu dana pazari u radnjama su po zvaničnim podacima, "smršali" za deset odsto, a prosečni račun u Srbiji iznosi svega 365 dinara. Mnogobrojni trgovci, međutim, nevoljno priznaju da im je kasa i za trećinu "siromašnija".

- Kupovna moć građana Srbije je sigurno za 30 odsto manja nego pre početka krize - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda. - Toliki je i pad prometa kod mnogobrojne prehrambene robe. I pored toga cene rastu i to brže nego u regionu. To je moguće zato što mi nemamo razvijenu konkurenciju.

Danas prosečna porodica u Srbiji preživljava pomoću "trikova". Čekajući platu koja najčešće kasni, snalaze se na razne načine. Niko ne voli da se zadužuje, ali većina domaćinstava upravo živi od jedne do druge pozajmice. Tako plaćaju i hranu, odmor, zaostale račune, rate kredita...

- Veliki broj građana se zadužuje da bi pokrili čak i najosnovnije potrebe - kaže ekonomista Vladana Hamović, naučni savetnik. - Kupuje se na poček, prate sve akcije, koristimo kratkoročne kredite, samo da bismo premostili nemaštinu. Ne možemo se nadati povećanju plata i penzija, a naša primanja vrede sve manje. I pre nego što stigne, teško zarađeni novac je odavno potrošen. Kupujemo isključivo samo nejneophodnije i to uglavnom hranu, najčešće najjeftiniju i najmanje kvalitetnu. Sve to utiče na zdravlje ljudi. Nedavno istraživanje u Nemačkoj pokazalo je da su u svetu ljudi prosečno radno sposobni do 65. godine života, kada im se javljaju veći zdravstveni problemi. Kod nas je granica 50 godina, što je posledica stresa, nemaštine i loše ishrane.

Životni standard se najbolje vidi u - tanjiru. A statistički podaci pokazuju da građani Srbije zaostaju za svetom i po količinama i po kvalitetu. Svetski prosek za unos kalorija je 2.800 dnevno, a u Srbiji je on premašen za svega 23 kalorije. Stanovnici razvijenih zemlja prosečno pojedu i popiju u vrednosti od 3.600 kalorija.

- Prema podacima FAO, a oni govore o potrošnji namirnica,Srbi su rekorderi u konzumiranju iznutrica, najjeftinije kategorije mesa - kaže ekonomista Miroslav Zdravković, urednik "Makroekonomije". - U proseku dnevno pojedemo 21 gram jagnjećih i drugih creva. Najmanje jedemo jaja, svega 14 grama. Pasulj od nas više jedu samo u Bosni i Hercegovini. Mi u proseku 14 grama dnevno, a oni 14,8 grama. Srbi zato više od drugih jedu grašak - 11 grama. Niče bi rekao da je nemačka filozofija teška zbog hrane kojom se Nemci hrane. Mi, srećom, nismo ni brojni ni filozofski nastrojeni kao Nemci, inače bismo bili lideri u nihilističkim filozofijama. Od pasulja i graška, naravno.

ŠTA DRUGI JEDU

PREMA podacima o potrošnji hrane, Japanci najviše jedu ribu - 155 grama dnevno. Francuzi ni u čemu ne preteruju, baš kao ni Italijani.

- Isto važi i za Hrvate, Makedonce, Slovence, i Rumune. Lep i umeren život - kaže Miroslav Zdravković, urednik portala "Makroekonomija".

- Amerikanci najviše jedu mesa, 329 grama dnevno, ali i šećera i slatkiša - 176 grama. Rusi su rekorderi u unosu krompira, 312 grama, a ni u čemu ne oskudevaju. Nemci najviše unose alkoholna pića. Bugari su prilični dijetalci. Najmanje konzumiraju hranu uopšte, a posebno malo unose povrće.

U potrošnji mesa u EU dominira svinjsko meso sa godišnjim prosekom od 45,3 kilograma, zatim živinsko 23 kilograma, goveđe, juneće i teleće se potroši 16,9 kilograma, a jagnjeće tri kilograma po stanovniku.

Ekonomski analitičari, inače ukazuju da, što je zemlja siromašnija više troši na hranu i njenim građanima ostaje vrlo malo za neke krupnije stvari. A na luksuznu robu, ili pak izdatke za kulturu i obrazovanje uglavnom ne mogu ni da pomišljaju .