AFERA oko aflatoksina u mleku otvorila je još jedan problem u sistemu kontrole hrane. Naime, Srbija, kako tvrde nadležni, nema dovoljno obučenog kadra za rad u referentnoj nacionalnoj laboratoriji. Zbog toga, ta ustanova još nije otvorena, uprkos brojnim najavama i najsavremenijoj opremi, koja je poslednjih deset godina stizala iz Evropske unije, tvrde u Ministarstvu poljoprivrede.

Prema rečima Vensena Dežera, šefa delegacije Evropske unije u Beogradu, problem sa toksinima u mleku, koji se javio u Srbiji, ali i u drugim zemljama Evrope, pokazuje zašto EU insistira na odgovarajućoj kontroli u lancu proizvodnje namirnica.

- Evropska unija je i dalje spremna da tehnički i finansijski pomogne otvaranje referentne laboratorije za kontrolu kvaliteta hrane, jer nije dobro to što Srbija mora da se oslanja na strane eksperte iz Holandije, Nemačke i drugih zemalja - tvrdi Dežer. - EU je prestala sa isporukom nabavljene opreme, pošto se ispostavilo da ta ustanova nije proradila i da nema zaposlenih koji bi je mogli koristiti.

U Ministarstvu poljoprivrede se slažu da je nedostatak stručnog kadra najveća prepreka otvaranju referentne nacionalne laboratorije za kontrolu hrane.

- Privatne laboratorije spremne su da ponude mnogo veće plate od državne ustanove i zato se stručnjaci iz ove oblasti, kojih u našoj zemlji nema puno, pre odlučuju da rade kod njih - objašnjava Danilo Golubović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. - Tako smo došli u situaciju da imamo vrhunsku opremu za analizu namirnica, a da nema ko da radi sa njom.

Jedan deo laboratorije za kontrolu mleka, trebalo bi, prema najavama državnog sekretara, da počne sa radom već početkom maja, i to na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

- Ako sve bude teklo po planu, kompletna laboratorija biće osposobljena za rad u prvom kvartalu sledeće godine - kaže Golubović. - Institut će biti otvoren i u Batajnici, u Beogradu, a još uvek razmatramo da li će jedan deo biti i u Nišu.


ŠTETU IMAJU SVI

ŠTETU zbog problema sa mlekom pretrpeće, tvrdi Miladin Ševralić, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta, svi proizvođači i prerađivači, bez obzira na to da li njihovo mleko ispunjava evropske, ili domaće standarde.

- Kako bi se što više smanjili gubici, država mora napraviti klasifikaciju proizvoda - objašnjava Ševralić. - Tako, ono mleko, koje ima ispod 0,05 mikrograma aflatoksina treba označiti kao mleko prve klase i ono mora biti skuplje. Serije koje prelaze tu granicu treba deklarisati kao drugu klasu i naravno, umanjiti im cenu.