OTKUP mleka sa 12 farmi u Srbiji u ponedeljak je zbog povećanog nivoa aflatoksina zaustavljen, odlukom Veterinarske inspekcije.

Ministarstvo poljoprivrede predložiće Vladi Srbije da se farmama koje su „zatvorene“ podeli po 300 kilograma kukuruza po grlu, kao i odgovarajuća količina zeolita. Predlaže se i da industrija mleka preuzme sve mleko sa farmi bez obzira na njegov kvalitet, a da sve sumnjive količine budu uništene. Besplatan kukuruz dobiće i proizvođači čije je mleko bezbedno, a premije će dobijati svi farmeri bez obzira na to da li je u njihovim uzorcima pronađena veća doza aflatoksina ili ne.

- Inspekcija je dosada zatvorila 12 farmi sa kojih se otkupljuje sirovo mleko, zbog povećanih količina aflatoksina - tvrdi Sanja Čelebićanin, načelnica Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede. - Kontrola svih farmi i stočne hrane još je u toku, jer njih ima jako mnogo, oko 300.000, ali su nas mlekare poslušale i nabavile brze testove za ispitivanje mleka na mestu otkupa.

Ona je objasnila da će ti uređaji omogućiti da se na licu mesta ustanovi prisustvo aflatoksina u mleku, a u tom slučaju, mlekara će odmah obavestiti inspektora koji će izvršiti proveru i zabraniti promet mleka i hrane za životinje, ukoliko je potrebno.

REZULTATI ANALIZE mleka koje smo uradili, kao i analize stočne hrane, koje tek radimo, mogu javnosti da prezentuju samo naručioci ovog posla, odnosno, pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu, ali i Ministarstvo poljoprivrede, ističu na novosadskom Institutu za prehrambene tehnologije. - Mi možemo da uradimo analize uzoraka koje nam dostave svi oni koji žele da vide kakvog su kvaliteta - kaže dr Jovanka Lević, direktor ovog instituta. - Srbiji, međutim, nedostaje sistemsko rešenje, odnosno, monitoring koji bi „pokrivao“ celu državu, i to cele godine. Sada smo u situaciji da se „ad hok“ analizama utvrđuje prisustvo aflatoksina, prvo, pre nekoliko meseci u kukuruzu, a zatim i u mleku.

- Cilj je da sumnjivo mleko bude na vreme isključeno iz prometa i da ne stigne do prodavnica - tvrdi Čelebićaninova.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Dejan Krnjaić kaže da bi svo mleko za koje se sumnja da ima sadržaj aflatoksina iznad dozvoljenog, trebalo da je povučeno s rafova, a za one mlekare koje nisu to učinile kazne će biti drastične.

- Sam proizvođač mleka je dužan da povuče iz prometa te serije koje je dobio od države - kaže Krnjaić. - Veterinarska inspekcija već nekoliko dana kontroliše da li je to i učinjeno. Konsekvence po proizvođače koji nisu postupili po uputstvu Ministarstva biće drastične. Naš sistem se praktično svodi na kontrolu samokontrole proizvođača, odnosno, inspekcije vrše nadzor kako rade fabrike.

I Vlada Vojvodine započela je u ponedeljak ispitivanje kvaliteta stočne hrane i mleka na prisustvo aflatoksina M1, a uzimanje uzoraka radiće Naučni institut za prehrambene tehnologije iz Novog Sada.

- Po dobijanju rezultata analize uzetih uzoraka radna grupa će dati preporuke za poboljšanje kvaliteta stočne hrane. Kako bi pomogla poljoprivrednicima, Vlada Vojvodine će snositi troškove uzorkovanja i analiza stočne hrane i mleka - piše u dopisu pokrajinske vlade. - U saradnji s Centralnom asocijacijom proizvođača mleka Vojvodine, malim proizvođačima će biti nabavljeni adsorbensi, a po potrebi i kvalitetna stočna hrana iz robnih rezervi.

ZEOLIT BRIŠE TOKSINE PROBLEM povećane količine aflatoksina u mleku, može se, kako tvrde profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, rešiti relativno jednostavno, dodavanjem adsorbenata u stočnu hranu. Ove materije, naime, vežu ove kancerogene mikotoksine, i ne dozvoljavaju im da se pojave u mleku. Najpoznatiji adsorbenti, koji mogu da budu neorganski, organski i mikrobiološki, pre svega su aktivni ugalj, minerali zeolit, bentonit, kaolin, ekstrakti ćelija zida kvasca, pa i smole... - Svaki od ovih adsorbenata ima svoje bolje ili lošije osobine, a svi su dostupni na tržištu - kaže prof. dr Dragan Glamočić. - Kada se dodaju u propisanim količinama, u zavisnosti od toga koji se koristi, mogu da povećaju cenu ishrane, dnevno, po grlu, od tri pa do 16 dinara.

A paori ističu da jedino kvalitetno rešenje za problem povećanog sadržaja aflatoksina u mleku može da bude povratak „starog“ pravilnika, koji predviđa da u mleku može da bude 0,5 mikrograma aflatoksina po litru, umesto aktuelnih 0,05.

- Pravilnik, koji reguliše količinu aflatoksina u mleku, promenjen je pre manje od dve godine, ali tu promenu nisu pratili pravilnici koji regulišu količinu aflatoksina u stočnoj hrani - objašnjava Josip Dulić, farmer iz Đurđina, kod Subotice i potpredsednik Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine. - Zbog ove nelogičnosti, nalazimo se u apsurdnoj situaciji. Rešenja, koja predviđaju da država otkupljuje mleko sa viškom aflatoksina, odnosno da od njega proizvodi mleko u prahu mogu da budu samo kratkoročna.

Farmeri tvrde i da, ukoliko se mleko bude uništavalo, bez odštete, to će biti kobno po njih, pošto je ova godina i inače, zbog suše, i visoke cene stočne hrane, izuzetno teška.

Sa problemom kancerogenih supstanci u mleku, hrvatska vlada se ovih dana suočava na više načina. Sve količine mleka sa povećanim nivoom aflatoksina, od hrvatskih farmera otkupiće država i to mleko će biti iskorišćeno za proizvodnju biogoriva. I kod sumnjive stočne hrane, Hrvatska će ponuditi pomoć poljoprivrednicima, zamenom za zdrav kukuruz.