GRAĐANI će od 3. maja moći više da se zadužuju kod banaka. Naime, Narodna banka Srbije će na sledećem Monetarnom odboru, krajem aprila da usvoji odluku po kojoj će se stanovništvu omogućiti da opterete platu ratom kredita do 40 odsto, umesto sadašnjih 30 odsto, odnosno do 60 odsto, ukoliko se otplaćuje stambeni zajam. Do 9. aprila, banke su mogle da dostave centralnoj banci mišljenje i sugestije o ovoj odluci.
Bankari su najviše imali primedbi na ograničenje koje je predložila NBS, upravo oko novog limita za zaduživanje stanovništva. Centralna banka smatra da građani koji već otplaćuju kredite, da bi se dodatno zadužili, do 40, ili 60 odsto od plate moraju da otplaćuju postojeće zajmove 80 odsto u dinarima. To je zasad nemoguće, jer su dinarske pozajmice na našim prostorima postale aktuelne tek prošle godine i imale su visoke kamate, tako da je 90 odsto građana zaduženo sa valutnom klauzulom.
Pored toga, u Srbiji ne postoje stambeni krediti u domaćoj valuti. Zbog toga su bankari mišljenja da bi trebalo svim klijentima, bez obzira na to u kojoj valuti već imaju zajam, omogućiti da se dodatno zaduže. Pre svega, zbog vrlo povoljnih subvencnionisanih gotovinskih i potrošačkih kredita koje su banke počele da odobravaju. Mnogi građani bi uzeli dodatni keš u dinarima da otplate stare dugove u evrima ili “švajcarcima”.
Ukoliko ne bude usvojena sugestija bankara, građani imaju mogućnost da svoje zajmove vezane za stranu valutu prebace u dinare, bez pratećih troškova, ali po većoj kamati. Ali, u tom slučaju ne stvara se prostor za dodatni zajam, bez obzira na to što je limit za opterećenje plate ratom pomeren na 40 odsto. Takođe, građani sa stambenim zajmom, nisu ravnopravni, jer oni i da hoće ne mogu svoje pozajmice da pretvore u domaću valutu.

DOZVOLjENI MINUS
Od početka sledećeg meseca, NBS će ukinuti i tretiranje dozvoljenog minusa po tekućem računu kao kredita koji opterećuje zaradu sa pet odsto. Takođe će i žiranti biti rasterećeni, odnosno jemstvo za kredit više se neće računati kao njihovo lično zaduženje.