U akcionom planu izgradnje infrastrukture, koji bi u četvrtak Vlada Srbije trebalo da usvoji, nema ni govora o deonici autoputa od Novog Sada ka Temišvaru. Država u ovoj godini planira nastavak radova na drumskom i železničkom Koridoru 10, u koje će biti utrošeno 472 miliona evra.
Za plan Vojvođana da će sredstvima dobijenim od prodaje NIS graditi autoput od rumunske granice preko Zrenjanina i Novog Sada do Rume, resorni ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić saznao je iz medija. Kako kaže za "Novosti", pokrajinske vlasti još nisu uputile predlog ministarstvu.
- Zapanjen sam da se uopšte vode takvi razgovori - kaže Mrkonjić. - Taj autoput na delu od Novog Sada prema Temišvaru, i to govorim kao stručnjak, nema opravdanja. Nepotreban je i nema smisla graditi ga. Verujem da ga Vojvođani neće ni raditi.
Ministar podseća da su Nacionalni savet za infrastrukturu i Vlada Srbije usvojili Nacionalni plan izgradnje putne i železničke infrastrukture za naredne četiri godine. Tu jasno piše da će država završiti još oko 300 kilometara autoputa na Koridoru 10.
- Da podsetim one koji ne znaju ili se ne sećaju tog našeg programa da je, što se tiče Vojvodine, na listi državnih prioriteta i izgradnja autoputa Beograd - Vršac - Temišvar - navodi Mrkonjić. - Italijanska preduzeća, koja danas rade u Rumuniji, spremna su da uđu u finansiranje tog autoputa, a već su obezbeđena sredstva za izradu glavnog projekta. Dakle, moramo biti pametni i na putnoj mreži treba da radimo ono što traže i stranci. Taj autoput je i veza za barsku prugu i luku i veza prema Zagrebu. Zato je ta investicija opravdana - kaže Mrkonjić.
On naglašava da je u Nacionalnom planu predviđena i izgradnja autoputa od Novog Sada preko Rume do Šapca. I to je plan za naredne četiri godine koji je "zakovan". Sve ostalo mogu da budu samo manje ili više značajni predlozi, koji će se možda razmatrati na republičkoj ili pokrajinskoj vladi.     

KORISNO ZA KORIDOR 4
Projektanti upozoravaju i na činjenicu da bi izgradnjom tog autoputa od Novog Sada ka Temišvaru stranim vozilima koja dolaze iz Evrope omogućili da put nastave preko Rumunije i Bugarske Koridorom 4 a ne preko Beograda, Niša, Dimitrovgrada...

* * *

U PROCESU PRIVATIZACIJE POKRAJINA POVLAŠĆENA
PRST, PA ŠAKA


VOJVODINA je uvek slovila za razvijeniji deo Srbije. Napretku je poslednjih godina nesumnjivo i bitno doprineo "specifičan status" u procesu privatizacije. Jer, zahvaljujući usvojenim izmenama privatizacionog zakona, od 2003. godine u pokrajinsku kasu, umesto prvobitnih pet, sliva se 50 odsto sredstava od prodaje vojvođanskih preduzeća.
Status je postao još specifičniji u slučaju prodaje NIS. Uz zakonskih 50 odsto, Vojvodini će biti prosleđeno još 40 odsto ruskih para (ukupno 360 miliona), na osnovu usmenog dogovora koji su decembra prošle godine postigli premijer Mirko Cvetković i predsednik pokrajinskog Izvršnog veća Bojan Pajtić. Procenat od 90 odsto poklapa se sa argumentom koji su protivnici prodaje najjače nacionalne kompanije "za male pare " najčešće potezali - 90 odsto postrojenja NIS-a nalazi se u Vojvodini.
Ovakavim dogovorom prevaziđen je problem koji je nastao kada se ispostavilo da Vlada Srbije u tom trenutku jedino od prodaje NIS može Vojvodini da "prelije" Ustavom zagarantovanih najmanje sedam odsto sredstava republičkog budžeta. Ovakvu raspodelu mnogi su ocenili kao nepravednu, ali s druge strane - neizbežnu.
Cvetkovićev i Pajtićev dogovor imao je i političku konotaciju u međusobnoj medijskoj razmeni optužbi na relaciji ministar finansija Mlađan Dinkić - predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić. Dinkić je dogovor dvojice premijera ocenio kao protivzakonit, a Pajtić zatečen reakcijom koalicionog partnera, kazao je kako svuda u svetu dogovor sa premijerom ima težinu dogovora sa celom Vladom.
S obzirom na sve okolnosti, ne treba da začudi ako nesporazum u vezi sa namerom Vojvođana da svoj deo novca od prodaje NIS utroše na izgradnju autoputa do Temišvara, bude razrešen nekim naknadnim, političkim dogovorom.      

GENEZA
2002. Vojvodina dobila pet odsto od prodaje Beočinske fabrike šećera.
2002. Ministri Vlahović i Đelić podržali vojvođanske zahteve za dobijanje 50 odsto od privatizacije firmi na svojoj teritoriji.
2003. Usvojene izmene Zakona: Vojvodina dobila pravo na 50 odsto sredstava od prodaje "svojih" preduzeća.
2008. Dogovor Cvetković - Pajtić: Vojvodini 90 odsto od prodaje NIS.