SLOVENAČKO ministarstvo inostranih poslova uručilo je u sredu otpravnici poslova Srbije u Ljubljani protestnu notu povodom dopune uredbe koju je 16. juna ove godine usvojila tehnička vlada. Ovaj dokument omogućava da se imovina delova preduzeća, koju su osnovale firme sa sedištem na teritoriji bivše SFRJ, po službenoj dužnosti, uknjiži kao srpska.
Slovenci od Vlade Srbije očekuju da suspenduje dopunu uredbe, a prema tvrdnjama slovenačkih medija, slovenački premijer Janez Janša je već rekao srpskom predsedniku Vlade da bi primena, za njih spornog dokumenta, mogla da “predstavlja problem za ulazak Srbije u Evropsku uniju”.
U sredu se, ovim povodom, oglasilo i hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija.
Kako je “Novostima” u sredu potvrđeno u Vladi Srbije, stručna tela nadležnih ministarstava ispitaće sve ono što Slovenci smatraju spornim, a ako je neophodno, zatražiće se i zakazivanje međudržavnog komiteta.
Međutim, kako “Novosti” saznaju, prema izmenama Zakona o privatizaciji bilo je neophodno uknjižiti navedenu imovinu, jer se firme koje su na njoj nastale nisu mogle privatizovati, dok se ne okonča sukcesija.
- Izmenama zakona o privatizaciji predviđeno je da i njih privatizujemo, ali ćemo prihode od te prodaje držati na posebnom računu dok se ne okonča sukcesija
- rečeno je “Novostima” u sredu u Vladi Srbije.
Istine radi, ni Hrvatska ni Slovenija nisu se pridržavale ovog modela kada je u pitanju imovina srpskih firmi na njihovoj teritoriji.
Hrvati su, posle stupanja na snagu Sporazuma o sukcesiji, naložili nadležnim ministarstvima i Fondu za privatizaciju da izrade predloge metodologije povratka ili naknade imovine iz zemalja bivše Jugoslavije. Ali, kako je proces privatizacije u Hrvatskoj već uglavnom bio sproveden, većina firmi i nekretnina u vlasništvu preduzeća iz nekadašnjih republika bivše SFRJ već je bila prodata. U to vreme se nekako pojavila i ideja da bi srpska preduzeća štetu zbog gubitka svojih nekretnina u Hrvatskoj mogla da namire izdavanjem dugoročnih državnih obveznica. Ali, od toga se, bar prema kasnijoj “amneziji” hrvatskih vlasti na ovu temu - odustalo.
Hrvatski ekonomski analitičari procenjuju da srpske firme nisu mogle da se ponašaju po njihovom “scenariju”, jer privatizacija u našoj zemlji je, prema njima, krenula kasno, pa su zato neke hrvatske firme uspele da vrate deo svoje imovine.
Slovenci su postupili slično i danas gotovo da nema nijedne firme iz Srbije koja je uspela da povrati svoju imovinu u “deželi”. S druge strane, vrlo su uporni u insistiranju povraćaja svega što je njihovo. Najuverljiviji je, u tom smislu, slučaj novosadske firme “Autotrejding PAN”. Ova firma je, svojevremeno, bila deo slovenačkog TAM-a. Ali, uprkos činjenici da je novosadsko preduzeće nastalo 1953. godine, ustupanjem poslovnog prostora tadašnjeg “Autoservisa” mariborskoj fabrici kamiona, Slovenci traže “Autotrejding” kao svoj. I u tome su uporni mada je TAM, u međuvremenu, propao.

NEMA PRAVE EVIDENCIJE
PODATKE o imovini preduzeća i stanarskih prava u bivšim republikama SFRJ prikupljalo je, do 1995. godine, Savezno ministarstvo pravde. Prema toj evidenciji, imovinu u drugim republikama prijavilo je oko 300 preduzeća iz Srbije i 6.000 građana. Kada je reč o stanarskim pravima, broj onih koji potražuju se povećava za još oko 60.000 ljudi.
Tačnu evidenciju danas, nažalost, nema niko....

ŠTA JE SRPSKO U HRVATSKOJ
OD srpskih firmi koje potražuju imovinu u Hrvatskoj su, između ostalih, “Elektronska industrija Niš“, “Vinožupa” Aleksandrovac, “Tigar” Pirot, “Sintelon” Bačka Palanka, kao i preduzeća koja su već neko vreme u vlasništvu stranih korporacija poput “Sartida” ili “Duvanske industrije Vranje”.
Procene su da je vrednost imovine srpskih firmi na teritoriji Hrvatske u momentu raspada bila 1,8 milijardi evra, a njihove u Srbiji oko 800 miliona evra.