SRBIJA je menjala vladare, ali monetu - nikako. Ređali su se kneževi, kraljevi, maršali... a našem ”denariusu” mandat još traje. Novi, srpski dinar, posle osam decenija, od 24. marta ove godine, ponovo ”zvecka” u našim novčanicima. Namerno naglašavamo ovo ”srpski”, jer je Narodna banka Srbije pustila u opticaj, zasada, samo novu ”hiljadarku”. Crna Gora se već ranije odlučila za evro kao sredstvo plaćanja, tako da Srbiji nije preostalo ništa drugo, osim da se vrati ”starom dobrom” srpskom dinaru.
- Otkud dinar? Termin koji označava domaći srpski novac - dinar pominje se i u Dušanovom zakoniku. Naziv potiče još iz antike, od imena najčuvenije rimske monete - denarius - objasnio je Mandić. - Na latinskom to bi značilo ”desetka” i on se u Rimskoj imperiji kovao oko petsto godina.
Sve do proglašenja prve Jugoslavije 1918. godine, u opticaju je bio dinar Kraljevine Srbije. Međutim, iako je dinar zadržan kao osnovna novčana jedinica, osim imena, nije imao ništa zajedničko sa ”precima”.
- Prvi moderni srpski dinar iskovan je 1875. godine, za vreme vladavine Milana Obrenovića. Sastojao se, kao i današnji, od 100 para, ali druge sličnosti između njih, nažalost, nema - kaže Ranko Mandić, iz Društva numizmatičara Srbije.
- Srpski dinar imao je istu vrednost kao švajcarski i tadašnji francuski franak. Vrednost srpskog zlatnika - ”milandora”, od 20 dinara bila je ista kao i francuskog ”napoleona” od 20 franaka. Tada smo bili članovi čuvene ”Latinske novčane konvencije”.
Naime, srpski dinar se prvi put spominje mnogo ranije i to u arhivama s kraja 1214. godine, u vreme Stefana Prvovenčanog. Od tada, pa sve do pada despotovine 1459. godine, dinar su kovali gotovo svi srpski vladari i predstavljao je jedno od najbitnijih obeležja državnosti. Usled gubitka samostalnosti srpske države, sve do polovine 19. veka, u upotrebi je bio veliki broj različitih moneta stranih država.
Ubrzo nakon ”decembarskog ujedinjenja” došlo je do inflacije, koje u prethodnoj državi nije bilo. Jedna za drugom ređale su se devalvacije 1931, 1935. i 1939. godine.
- Stabilnost tadašnjeg dinara odgovara stabilnosti, ili bolje reći nestabilnosti, onoga vremena. Dinar se više nije kovao od srebra, već od nikla, a novčanice su se štampale u sve većim apoenima - objasnio je Mandić.
Obezvređivanje valute nastavljeno je pre, a naročito tokom Drugog svetskog rata. Srbijom su počeli da kruže poznati ”Nedićevi dinari”.
- U svim krajevima rasturene države koristile su se druge monete, jedino se u Srbiji zadržao dinar - čuli smo od Mandića. - Taj takozvani ”Nedićev dinar” bio je osrednjeg kvaliteta i skromne vrednosti. Bez obzira na to šta neko o njemu mislio, ipak se održao u opticaju skoro do 1945. godine.
Kada je 1945. godine formirana druga Jugoslavija, jedna od malobrojnih stvari koje nisu izmenjene, bio je nacionalni monetarni sistem. Dinar se ”preselio” iz Kraljevine u Republiku Jugoslaviju. Kurs se tada stabilizovao na 50 dinara za jedan američki dolar.
INFLACIJA
KOLIKA je bila vrednost dinara poslednje Jugoslavije, govori i podatak da je jedan dinar iz 1965. godine vredeo deset milijardi biliona valute iz 1994. Tokom perioda hiperinflacije SRJ je izdala seriju novčanica sa enormnim nominalnim vrednostima (štampane su novčanice i u apoenima od petsto milijardi dinara).

FANTAZIJSKI NOVAC
MNOGE republike bivše SFRJ je, pred raspada države, zahvatila prava manija takozvanog fantazijskog novca.
- Neposredno pre razdruživanja, u Sloveniji su se pojavile ”lipe”, u Hrvatskoj ”banice”, u Srbiji ”srbijanke”, u Makedoniji ”makedonke”, dok se na Kosovu štampao ”dardan” - rekao je Mandić. - Mnoge od ovih ”novčanica” su štampali privatnici, a za slovenačke ”lipe” se moglo i trgovati. Čak je i bivša RSK imala svoj, krajiški dinar.